1. Primena CRISPR-Cas9 
Dženifer Dudna i Emanuel Karpentije. Verovatno nikad niste čuli za te dve žene. Isto je tako verovatno da bi vaš život mogao neočekivano da se promeni zahvaljujući njihovim istraživanjima. Pre samo tri godine, one su otkrile enzim CRISPR­Cas9 (skraćeno od: Clustered regularly­interspaced short palindromic repeats­associated protein­9 nuclease), a to otkriće bi moglo da promeni sve. Doslovno sve? Zapravo, sve što sadrži DNK. To znači – sve živo – uključujući vas, mene, našu decu, hranu koju jedemo i ljubimce sa kojima se igramo. Ako je nešto živo, CRISPR­Cas9 ima veze s tim. Enzim nukleaza, CRISPR­Cas9, omogućuje da se efikasno, precizno i finansijski isplativo preuređuje DNK. To bi mogao biti čudesni lek za genetska oboljenja, mogao bi da se koristi za ciljanje kanceroznih ćelija, pa čak i za preuređivanje DNK ljudskog embriona. Zapravo, kineski naučnici su još prošle godine najavili prvo preuređivanje DNK ljudskog embriona uz pomoć enzima CRISPR.

2. Kripto-valute
Satoši Nakamoto je tvorac bitkoina, transnacionalne kripto­valute koja je uvedena 2009. godine. Nijedna država ne stoji iza nje i nema fizičkih novčanica ni novčića. Pa ipak, danas možete kupiti avionske karte, knjige, pa čak i garderobu, i sve to koristeći bitkoin. Zapravo, više od 100.000 trgovinskih kuća je prihvata. A ako želite da kupite samo jedan? To će vas koštati oko 700 američkih dolara (u ovom trenutku). Zamislite svet u kojem postoji transnacionalna valuta koju ne kontroliše nijedna vlada. Ako država nema uticaja na valutu, može li ona da utiče na privredu? A ako ne može, koliko je ona uopšte bitna? I šta bi bilo sa ubiranjem poreza? Možete li da zamislite svet u kojem multinacionalne kompanije čuvaju svoje prihode u transnacionalnoj kripto­valuti? I šta će se dogoditi sa našim jakim nacionalnim valutama ukoliko transnacionalne, privatne kripto­valute postanu omiljeni trend ove epohe?

3. Doba neprekidnih inovacija
Svet je uvek doživljavao procvat novih tehnologija. Luditi, pripadnici pokreta engleskih radnika, razbijali su početkom 19. veka tekstilne mašine zbog kojih su ostajali bez posla. Međutim, industrijska revolucija je bila tek početak našeg modernog ciklusa privrednih inovacija koje su dovele do toga da nestanu mnogi – od kočijaša do mlekadžija. Pa ipak, danas se događa nešto novo u svetu – tempo i intenzitet inovacija značajno se povećava. Kompanija „Uber”, sa sedištem u Kaliforniji, može sada da poremeti poslovanje taksi službi od Pariza do Lagosa, od Sidneja do Pekinga – a prošlo je samo nekoliko godina od njenog osnivanja. U međuvremenu, vlada i postojeće firme sa razrađenim modelom poslovanja, imovinom i upravljačkim strukturama, ne mogu da preduzmu skoro ništa u vezi s tim. I premda nam je svima pomalo žao vozača taksija koji će zbog toga ostati bez posla, možda ne bi trebalo da se pitamo „za kim zvono zvoni” jer „ono zvoni za tobom”. Većina radnih mesta u većini delatnosti podložna je, na ovaj ili onaj način, radikalnoj inovaciji. I baš kao što smo sada prinuđeni da gledamo kako tradicionalna taksi­služba naglo nestaje u mnogim gradovima, verovatno ćemo morati da gledamo i kako se druge delatnosti radikalno i ubrzano menjaju, a te promene mogu da dođu, doslovno – iz bilo kog dela sveta.

4. Uspon robota
Prema izveštaju jednog poslovnog magazina, „Momentum Mašin”, firma za proizvodnju robota smeštena u San Francisku, napravila je robota koji može da „iseče paradajz i krastavčiće na kriške neposredno pre nego što ih stavi preko vašeg hamburgera, tako da dobijate najsvežiji mogući hamburger. Konzistentniji je, higijenski bezbedniji, i može da proizvede oko 360 hamburgera na sat”. Komentarišući to ostvarenje, autor članka zapaža da bi ta nova mašina mogla mnoge ljude da ostavi bez posla. A to je tek početak. Roboti su na korak od toga da preuzmu obavljanje mnogih relativno jednostavnih radnji sa velikim brojem ponavljanja. Pa ipak, pre nego što otpočnete svoj „Uber biznis”, uzmite u obzir da bi mašine uskoro mogle da učine suvišnim ne samo taksiste, već sve vozače. Naposletku, „autonomni” automobili nisu nešto što pripada budućnosti, oni postoje već sad. Kao što je to suosnivač „Momentum Mašin” šarmantno sročio: „Svrha našeg uređaja nije da zaposlene učini efikasnijim. Njegova svrha je da ih potpuno odmeni.” Naravno, dobro je da vas „odmene” ako postoji neki bolji, zanimljiviji i bolje plaćen posao na koji možete da pređete. Međutim, ako to ne postoji, da li će vlade biti prinuđene da nametnu mnogo više poreze vlasnicima naprednih tehnologija koji se enormno bogate, kako bi od tih prihoda (u bitkoinima?) plaćale nezaposlene mase? Neki upravo to predviđaju.

Da li je moguće da ulazimo u neko novo doba, kada ćemo raditi mnogo manje, dok će se prihodi deliti mnogo više, da ćemo imati pristup hrani i robi proizvedenoj sa tako neverovatnom efikasnošću da će biti izuzetno jeftina, pa ćemo moći mnogo više vremena da posvetimo svojim ličnim interesovanjima, porodici, putovanjima? Korisne mašine su već unapredile naš život u prošlosti, a otvorila su se brojna nova radna mesta. Dakle, možda uspon robota i nije tako loša stvar?

5. Politički i privredni bipolarni poremećaj
Većina zemalja ima sopstvene ultradesničarske i ultralevičarske partije, a sa rastućim nezadovoljstvom zbog pravca u kom se kreću društvo i privreda, ekstremi cvetaju, dok centar sve više deluje kao šuplja ljuštura kompromitovanih ideja i narušenog integriteta. Politička polarizacija na zapadu tek počinje. Ona u mnogo čemu predstavlja reakciju na ekstremnu polarizaciju širom većeg dela Bliskog istoka, Severne Amerike i Južne Azije, gde je agresivni islamski ekstremizam doveo do pokolja i haosa. Međutim, ekstremi ne cvetaju samo u svetu politike i ispolitizovane religije, već i u oblasti privrede. Iako siromašni, generalno, ne postaju siromašniji, bogati zaista postaju sve bogatiji. Prošle godine, organizacija „Oksfam” objavila je izveštaj koji pokazuje da se polovina svetskog bogatstva nalazi u posedu jednog procenta svetske populacije, dok ostatku od 99 procenata čovečanstva preostaje da drugu polovinu podeli između sebe. Ali, zašto bi to trebalo da nas brine? Jer, iako se bogatstvo sve više koncentriše, procenat ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu manji je nego ikad ranije. Časopis Ekonomist pisao je 2013. godine: „Između 1990. i 2010, [broj ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu] smanjio se za polovinu u odnosu na ukupnu populaciju u zemljama u razvoju – sa 43% na 21% – što je smanjenje od skoro 1 milijarde ljudi.” Ako siromašni postaju manje siromašni, zašto bi trebalo da nas brine to što bogati postaju bogatiji? Zato što u svetu u kom se bogatstvo nagomilava, gomila se i moć, a ta koncentrisana moć utiče na regulatore u društvu da bi obezbedila da se to koncentrisano bogatstvo i moć očuvaju i da rastu. To se ne dešava zato što su bogati nešto naročito zli i nemoralni (premda neki možda i jesu), već zato što je u ljudskoj prirodi da stvari gleda iz sopstvene perspektive i da teži samoodržanju. To, opet, podstiče nepravdu, koja dovodi do nezadovoljstva, a rezultat je politička polarizacija koja konačno preti ekonomskoj stabilnosti i doprinosi kako domaćem tako i međunarodnom nasilju. I dok se naš svet u ekonomskom i političkom pogledu sve više polarizuje, šta mi možemo da uradimo? Ostanimo pribrani, posmatrajmo stvari dugoročno i dobro razmislimo o svemu. U svaku veliku debatu upletene su interesne grupe koje u tome vide neki dobitak ili gubitak za sebe. Ali mi, gde god da živimo, dužni smo da činimo ono što je u interesu društva kao celine, a ne samo užeg kruga ljudi koji manipulišu tuđim mišljenjem.

6. Revolucija suptilnosti
Živimo u društvu u kojem je, na skali od 1 do 10, sve pojačano na 11, i to sve vreme. Mi smo na 11. na skali seksualnosti. Takođe, 11. na gastronomskoj skali. Muzika, filmovi, TV i kompjuterske igrice – sve je to podešeno na 11. Naši ekrani, naši zvučnici i naša čula, svi su na 11, sve vreme. Na poslu 11, kod kuće 11, u školi 11. Na svakom ćošku nalazi se još jedan kofi­šop koji u 4 sata popodne nudi dupli espreso, da bismo mogli da nastavimo sa svojim uzbudljivim životom. A za one kojima kofein nije dovoljan, tu je sve češće i droga „led”. Ako je bleštavilo, zaslepljenost, tutnjava i sprint ono što želimo, imamo toga u izobilju gde god da pogledamo. Međutim, u toj ludoj jurnjavi prema blistavim svetlima umorili smo se i postalo nam je dosadno. Nema više nijednog novog trenda u ishrani, a da nije već 23.000 puta postavljen na Instagramu.

Slušali smo muziku tako glasno da su nas uši bolele, gledali smo svetla tako jaka da su nas zaslepela, i pili smo tako mnogo da nam se mozak „ukiselio”. Ali, ono što nismo radili jeste slušanje tišine. Naslađivanje smirenošću. Dopuštanje našem telu i umu da usvoje prirodni ritam naše planete. Zaboravili smo ne samo kako da se molimo, već i kako da u tim dragocenim trenucima nakon molitve čekamo na Božji odgovor i uronimo u Njegovo prisustvo. Pošto smo svako dugme podesili na 11, doći će trenutak kad ćemo početi da ih vraćamo unatrag sve do nule. Neće to biti neki glasan, bučan trend. Nula ne funkcioniše tako, već kao sve veći, zadovoljavajući povratak istinskoj suptilnosti. U svakom slučaju, to je trend koji ja želim da negujem. U svom životu. U životu svoje porodice. Zato što život koji se živi na 11. podeoku nije zadovoljavajući, ozbiljan život. U njemu nema mesta za blag dodir, za pravo prijateljstvo, za iskren osmeh. A buka zaglušuje najvažniji zvuk koji možemo da čujemo – tih i tanak Božji glas, koji šapuće a ne viče, i tiho kuca, a ne lupa na vrata.

Zaključak
U 25. glavi Jevanđelja po Mateju, Isus kaže da će nam se suditi na osnovu toga kako smo se odnosili prema drugima. Zato, neka naš život bude priča koju pišemo iz ljubavi, interesovanja i saosećanja prema drugima. I učinimo sve što je u našoj moći da ostanemo povezani sa Bogom da bismo mogli da napredujemo u teškim vremenima.

Džejms Stendiš
……………………….
Photo by William Daigneault on Unsplash