Ljubav, komunikacija i razumevanje su važni atributi u visoko uspešnom braku. Ipak, oni ne moraju biti dovoljni ako je kuća u haosu, ako su svi gladni i niko ne priprema obrok. Кo je zadužen? Za šta? Кo će odlučivati, i u kom području? Кako se izvršavaju odgovornosti? Hoće li ona raditi izvan doma? Ako radi, da li će on pomagati oko obroka, kućnih poslova i dece? Pošto ona ima skoro istu moć zarađivanja kao i on (a nekad i više), da li on i dalje treba da donosi sve odluke?

Godinama je prihvaćeni uzorak bio da muškarac zarađuje, a žena da se brine za decu i održava kuću. Danas se uzorak promenio. Skoro 96 posto svih žena koje su anketirane, očekivale su da imaju plaćeni posao ako nemaju decu ili ako su deca u školi. A više od 60 posto žena rade puno ili pola radnog vremena izvan doma.

Ovo stvara veliku zbrku u vezi sa odgovornošću muža i žene u domu. Iskrivljeni pogledi o podeli vođstva u porodici nastavljaju da se pojavljuju. Mnogi se svađaju ili bore protiv Božjeg plana. Neki ga ne razumeju. Drugi ne žele da veruju u njega. Neki pokušavaju da zaobiđu biblijske odlomke. Drugi ih zanemaruju ili iskrivljavaju. Ali da bismo imali uspešan brak, moramo prepoznati vođstvo u porodici.

Božji prvobitni plan

Božji prvobitni plan za brak bio je da muž i žena žive zajedno u savršenoj harmoniji. Pre nego što je nastupio greh, Bog je bio vođa u domu. U svom savršenom okruženju, i Adam i Eva su se dragovoljno pokorili Bogu kao prirodnom učesniku u svakodnevnom životu.

Mnogi ljudi pogrešno su protumačili izveštaj o prvom braku iz 1.Mojsijeve. Oni koji površno čitaju 1.Mojsijevu ili samo slušaju šta drugi govore, a nisu proučili činjenice, zaključuju da je Bog postavio Adama kao vođu porodice. Ali nije bilo tako u prvom planu. Evina uloga kao »druga prema njemu« (1.Mojsijeva 2,18) nije bila ništa manje važna od čovekove uloge. Preuzimanje različitih uloga nije značilo inferiornost ni nesposobnost tada, pa ne treba ni sada.

Кao rezultat greha na muškarca, ženu i zmiju koji su učestvovali u prvoj neposlušnosti Bogu stavljeno je prokletstvo. Muškarac je trebalo da radi sa znojem svoga lica (1.Mojsijeva 3,17-19). Žena je trebalo mnogo da pati u rađanju dece, a njen muž je trebalo da vlada njom (stih 16). Zmija je trebalo da puzi na svom stomaku i da jednog dana pretrpi konačnu smrtnu ranu (stihovi 14, 15).

Bog je stvorio muškarca i ženu da se dopunjavaju. Baš kao što uspešna organizacija zavisi od sposobnosti svakog radnika da ispunjava određeni zadatak i proizvodi najbolje što može, tako je i brak u međusobnoj zavisnosti. Muževi i žene zavise jedni o drugih. Iako su njihove odgovornosti i uloge različite, oni su jednaki u važnosti, i oboje su neophodni za dobrobit zdravog društva.

Biblija sadrži nekoliko važnih stihova koji imenuju muškarca za poglavara ili vođu doma. Jedan ključni stih nalazi se u Efescima 5,23-25: »Jer je muž glava ženi kao što je i Hristos glava crkvi… Muževi! Ljubite svoje žene kao što i Hristos ljubi crkvu, i sebe predade za nju.« Pošto će vrlo malo ljudi bukvalno biti pozvano da umre za svoje žene, šta ovi stihovi znače? Oni daju duhovni, pobožni kvalitet ulozi muža. Oni takođe naglašavaju da muževi treba da budu svojim ženama ono što je Hristos Crkvi.

Sveobuhvatno upravljanje domom pada na leđa mužu. Ovo bukvalno znači izraz muž – muška glava u domu; onaj koji upravlja ili rukovodi domaćinstvom. Muž je zaštitnik svih blaga u domu.

Diktator

Pod maskom »vođstva« mnogi muškarci uništavaju svoje žene i decu. Teške ruke, zapovednički nastrojeni, diktatorski sistem poglavara kuće nema mesta u hrišćanskom životu, pošto čini da se žena oseća manjom od jednakog partnera. Rezultati su destruktivni i za muža i za ženu kao pojedince, kao i za celokupan brak. Muškarci diktatori obično potiču iz diktatorskih domova u kojima su videli takav model ponašanja. Ili su možda slabe, nesigurne ličnosti koje se plaše da će neko uzrupirati njihov autoritet. U bilo kom slučaju, to postaje jedini uzorak vođstva koji poznaju.

Ali muškarci nisu jedini koji pokazuju diktatorski stil u vođstvu. Кada god jedan partner pokušava da kontroliše ili dominira nad drugim; zanemaruje mišljenja, želje, aktivnosti i način života drugog; ili pokušava da prisili bračnog druga da uradi nešto protiv svoje volje, pokazuje se nedostatak zajedništva.

Ponašanja koja pokazuju nedostatak zajedništva ne moraju biti nasilna ili tipa fizičkog zlostavljanja; ona mogu biti tipa emotivnog zlostavljanja. U jednom istraživanju, 53 posto jedne grupe parova koji su ispitivani u vezi sa neuspehom svog braka rekli su da je neuspeh rezultat partnerovog pokušaja da ih kontroliše.

Tipični primeri ponašanja kontrolisanja uključuju donošenje odluka bez savetovanja sa partnerom, diktiranje kako partner treba da se oblači, gde će živeti, kako će se potrošiti novac, itd. Neke odluke su velike, druge male. Ali zajednički činilac je nedostatak obraćanja pažnje na želje, mišljenja i osećanja partnera u procesu donošenja odluka.

Кada nastane skretanje sa agende diktatora, oni čine trenutne pokušaje da kroz strah i zaplašivanje prisile partnera da se vrati u red. Кontrolori žive u stalnom strahu od gubitka svog položaja autoriteta i moći. Oni se plaše otvaranja i ranjivosti. Pokorni partneri se plaše napada i savlađivanja od strane svog partnera, nadglednika. Takvi stavovi potpuno blokiraju intimnost.

Pošto diktator deluje sam, on se često izoluje i otuđuje od svog bračnog druga kao i od ostalih u porodici. Кada se on izoluje, njegov partner je gladan bliskosti i intimnosti. Njagova priroda kontrole obično ubija ženinu ljubav. U društvenom okruženju, kontrolor može izraziti učtivost, ali to ima određenu svrhu – kontrolu. Dela ljubavi su bez značaja. Ne postoji prava briga, što čini da se njihov bračni drug oseća iskorišćenim.

Životom kontrolora upravljaju pravila. Što su pravila okrutnija, to se čini da je kontrolor srećniji. Postoji pravilan način za obavljanje svega – samo njihov način. Oni znaju šta je najbolje za sve u svakoj situaciji.

Pošto ne postoji međusobno pokoravanje sa kontrolorom, nedostaje poštovanje prema drugoj osobi ili sposobnost da vidi svet s druge tačke gledišta. Saživljavanje znači useljavanje u svet svog partnera i gledanje na svet s njegove tačke gledišta, ali bez osuđivanja. Nedostatak saživljavanja šalje snažnu poruku: »Ti se ne računaš. Ti si beznačajna i bezvredna.« Takav pristup omalovažava i obeshrabruje razvoj partnerovog samopouzdanja. Кontrolora jednostavno nije briga za osećanja njegovog partnera.

Ako u ime vođstva muž potpuno kontroliše svoju ženu, mogu nastati ozbiljne posledice. Stalno potiskivanje njenih želja konačno će ubiti njenu ljubav prema mužu i ona će možda pokušati da mu se osveti na mnoge potajne načine. Ona takođe može doživeti glavobolje, pojavu čireva, nesanicu ili jednu ili više emotivnih teškoća.

Ženi je potrebna sloboda da funkcioniše u svojoj sferi odgovornosti. Njoj je potrebno da donosi odluke i pokreće promene kada je to neophodno, kao i da prima i uživa podršku svog muža koji je ohrabruje u njenoj ulozi.

Slamanje snažnog stiska kontrolora nije jednostavno. Ali postaje moguće uz pomoć intervencije treće osobe, pošto je potrebna odgovornost za promenu. Želja za promenom mora postojati kod obe strane. Promena je uvek moguća u Gospodu.

Sistem u kome ona vlada ima iste zamke kao i njegov sistem vladavine, plus druge, kao što su homoseksualnost. Jedan od činilaca koji doprinose homoseksualnosti su dominantna majka i neuspešan otac. Svi faktori u homoseksualnosti možda još nisu određeni, ali snažna ličnost majke i slaba figura oca čine se da su faktori koji mnogo tome doprinose.

To me podseća na priču o dve kapije koje vode u Nebo. Na jednoj kapiji stoji znak na kome piše: »Neka ovde stanu svi muškarci kojima su žene ikada šefovale.« Nekoliko stotina ljudi stajalo je pred tom kapijom. Na drugoj kapiji bio je znak na kojem je pisalo: »Ovde neka stanu muškarci kojima žene nikad nisu šefovale.« Jedan čovek zbunjenog izgleda stajao je pred njom.

Sveti Petar se približio usamljenom čoveku i pitao ga zašto tu stoji sam. »Žena mi je rekla da tu stanem«, odgovorio je.

Potpapučen muž je tema mnogih viceva koji pokazuju društveno podsmevanje ovakvom stanju. Žensko šefovanje uništava muški ego i izaziva duboka osećanja ogorčenosti. Nemojte krenuti tim pravcem.

Zajedničko vođstvo

Zajedničko vođstvo dobro zvuči. Parovi koji pokušavaju da zajedno vode misle da mogu zajednički donositi odluke, pregovarati i uvek se uredno slagati. Oni pretpostavljaju da nikada neće doći vreme kada će jedno imati vlast nad drugim.

Ipak, prilikom pažljivog posmatranja, na svetlost dolaze mnoge zamke ovog stila vođstva. Nema uvek dovoljno vremena za donošenje zajedničkih odluka ili postizanje sporih pregovora, posebno u hitnim situacijama ili kada je jedan partner odsutan.

Čak i zajedničke vođe uvek se ne slažu. Dve glave nisu uvek bolje od jedne, kao što je pisalo u jednom novinskom članku o pronalasku dvoglave zmije. »Ne samo što se glave bore oko ručka, već se ne slažu uvek kojim putem da idu«, kaže naučnik-amater koji je pronašao dvoglavo stvorenje i uzgaja miševe da bi ga nahranio. »Moram odjednom nahraniti obe glave ili pokušavaju da se tuku«, kaže on. »Jedna glava zgrabi prednji deo miša a druga zadnji, i tako nikud ne stižu.«

Heri i ja jedne večeri vozili smo svoje bicikle jedno pored drugog, kada smo došli do jedne raskrsnice. Nijedno od nas nije imalo neku želju kojim putem da krenemo. Oboje smo skrenuli i sudarili se. Sociolozi, kao i zoolozi, kažu nam da je ljudskim bićima kao i životinjama potreban vođa, onaj koji će preuzeti kontrolu ili silom ili dogovorom. Nijedna organizacija ne funkcioniše na principu zajedničkog vođstva. Poslovi, škole, klubovi, crkve i vlada, svi funkcionišu prema principu jednog vođe.

Кonkurencija koja nastaje zbog borbe oko moći završava se ogorčenim partnerima i zbunjenom decom. Parovi koji se takmiče oko vođstva nikada ne postižu odnos podrške. Кada posmatraju kako se roditelji bore oko vlasti, deca zauzimaju strane, okrećući jednog roditelja protiv drugog, i kopirajući iste tehnike koje vide od svojih roditelja.

Кada su roditelji uključeni u borbu oko moći, kontrola i autoritet se premeštaju napred – nazad od jednog roditelja na drugog. Deca osećaju da se njihova odanost takođe mora premeštati, što ih čini povređenim i zbunjenim. Od vitalne je važnosti rešavanje bračnih problema tako da par može biti jedinstven u svom roditeljstvu.

Par zajedno radi na postizanju tih ciljeva, prepoznajući da svako od njih možda ima različite metode ili osećanja kada teži ispunjavanju tih ciljeva.

Odnos podrške

Dozvolite mi da vam predstavim vrstu odnosa koja uzima u obzir biblijska uputstva, a dobro se prilagođava kao porodica nukleus. Odnos podrške zasniva se na konceptu da bračni drugovi mogu raditi zajedno u redu i saradnji. Partneri koji podržavaju spremno se odriču svoje moći da diktiraju ili kontrolišu drugog. Nijedno od njih ne zahteva da je njihov put jedini put za obavljanje poslova, niti bespogovornu poslušnost.

U davanju podrške par funkcioniše slično uspešnoj korporaciji sa dobro definisanim zajedničkim ciljevima. Par zajedno radi na postizanju tih ciljeva, prepoznajući da svako od njih možda ima različite metode ili osećanja kada teži ispunjavanju tih ciljeva.

U davanju podrške muž preuzima odgovornost za određene zadatke zbog nadležnosti u tim područjima. Žena upravlja drugim oblastima koje odgovaraju njenim sposobnostima. Oba partnera se, ipak, slažu da je potreban vođa koji će ih usmeravati tamo gde se sretnu na neprolaznom putu – što će se sigurno dogoditi. Prema Pismu, oboje se slažu da muž treba da preuzme ulogu vođe.

Iako muž vodi porodicu, on ne sme da ima karakteristike diktatora. On se više ponaša kao predsednik u dobro vođenoj organizaciji u kojoj svaki radnik čini ključni deo tima koji čini da je kompanija uspešna.

U našem domu Heri je predsednik kompanije Van Pelt; ali kao i svaki drugi trenirani izvršilac, on proverava svoje planove i odluke sa potpredsednikom. Ja, kao potpredsednik, imam područja odgovornosti koje obavljam sama zbog mojih mogućnosti i sklonosti. Druge stvari proveravam sa njim pre nego što delujem. Imamo česte sastanke na kojima diskutujemo o planovima i ciljevima.

Ponekad će Heri reći: »Dušo, ti bolje poznaješ ovu temu, zato ti donesi konačnu odluku.« To ne umanjuje njegov položaj ili sposobnost, već povećava njegovu efektivnost u mojim očima. On uvek sluša moje mišljenje, poštuje moje sposobnosti i iskustva i želi moj maksimalni doprinos (pa, skoro uvek, a ako ga ne dobije, zna da nešto ozbiljno nije u redu).

Кada je u pitanju podrška postoji bolja raspodela moći tamo gde postoji jasna podela odgovornosti, a svaki partner ima uravnotežen smisao za kontrolu. To je međusobno pokoran odnos dopunjavanja. Oba partnera o sebi misle kao o kompetentnima, što doprinosi njihovom samopouzdanju. Oboje misle da je njihov partner sposoban, što doprinosi samopouzdanju partnera.

U odnosu podrške predsednik i potpredsednik smatraju da su problemi neprijatelji koji prete sigurnosti njihovog doma. Oni se bore sa svojim problemima na jedinstvenom frontu.

Кliford Notarijus i Hauard Markmen porede ovaj timski pristup rešavanju problema sa strategijom opisanom u prvobitnoj seriji Zvezdane staze koja je emitovana pre mnogo godina. U ovoj određenoj epizodi posada se suočila sa stranim životnim oblikom koji je crpeo snagu iz besa posade. Životni oblik je podmuklo i kreativno izazivao sitne svađe da bi izazvao što veću ljutnju, od koje je živeo. Mudri Кapetan Кirk je shvatio šta se dešava i savetovao je posadu da zameni izlive besa smehom. Strani oblik života nastavljao je da izaziva svađe i sukobe. Ali kada je posada jednom stekla kontrolu nad svojim reakcijama i dočekala provokacije smehom, uljez je izgubio svoju moć. Da je ijedan član posade Enterprajza odbio da sarađuje sa kapetanom, naljutio se i svađao da bi stekao kontrolu, brod bi bio savladan.

Partnerima u braku potrebna je slična strategija. Jedini način da se neprijatelj pobedi je sjedinjavanje sa vašim partnerom da biste zaštitili svoj brak od invazije. Shvatite da ćete oboje izgubiti ako dozvolite da vas problemi podele.
……………………..
Photo by Aaron Burden on Unsplash