Među najprodavanijim božićnim poklonima 2014. godine bio je štap za selfi koji vam omogućuje da fotografišete sebe sa daljine veće od dužine ruke, postavljanjem vašeg pametnog telefona na kraj produženog štapa.

Prošlog januara đaci i osoblje srednje škole Dir Veli, u Grindejlu, Arizona, SAD, fotografisali su 1449 autoportreta za jedan sat i tako osvojili titulu „Najveći broj fotografija autoportreta (selfija) uslikanih za jedan sat” u Ginisovoj knjizi rekorda. Za mnoge, međutim, selfiji nisu samo zabavno takmičenje. Fotografisanje i postavljanje selfija na društvene mreže način je života – čak zavisnost. Psihijatri ukazuju na to da je zavisnost od selfija sada i mentalni poremećaj. Ona je postala ozbiljan problem mentalnog zdravlja koji je često povezan sa niskim stepenom samopoštovanja i sa maltretiranjem. Deni Baumen je jedan takav primer. Kao i većina tinejdžera, on je bio nesiguran po pitanju svog izgleda. Međutim, njegova zavisnost od pravljenja savršenog selfija počela je kada je imao samo 15 godina. Deni kaže da je „bio prestravljen” kada je počeo da dobija negativne komentare u vezi sa svojim izgledom. Ovo ga je dovelo do toga da je pravio do 80 selfija odjednom, kako bi postigao savršen izgled koji niko neće moći da kritikuje. Njegova zavisnost dovela ga je do gubitka težine, opsesivnog pravljenja selfija, napuštanja škole i pokušaja samoubistva. Mediji i marketing su delimično krivi za ovu novu zavisnost. Glumci, pevači i manekeni postavljaju na društvene mreže prerađene selfije koji današnje tinejdžere i mlade odrasle ljude neminovno čine nezadovoljnim svojim telima. Kompanije su prihvatile taj trend. Među najprodavanijim božićnim poklonima 2014. godine bio je štap za selfi koji vam omogućuje da fotografišete sebe sa daljine veće od dužine ruke, postavljanjem vašeg pametnog telefona na kraj produženog štapa. Jedan modni kreator iz Londona je čak kreirao roze, svetlucavi selfi šešir za žene. Ako potražite na internetu, pronaći ćete brojne tekstove o tome kako da napravite savršeni selfi. Nekada su ljudi težili tome da budu prihvaćeni unutar svog kruga prijatelja. Međutim, izgleda da sada tražimo odobrenje hiljada potpunih stranaca. „Nikada ranije u našoj istoriji mi nismo bili u mogućnosti da razgovaramo sa milionima ljudi preko samo jedne slike”, kaže Džuli Henks, savetnica sa sedištem u Solt Lejk Sitiju, SAD. „U prošlosti, mi smo tražili pažnju ljudi iz našeg okruženja. Sada možemo da tražimo odobrenje od stranaca, i narcisoidne osobe imaju više prilika da traže pažnju i potvrdu.“ Pitala sam jednu dvadesetdvogodišnju studentkinju zašto je njena generacija toliko opsednuta selfijima. Ona je odgovorila: „Mnogo dece svoje životno ispunjenje zasniva na tome koliko ’lajkova’ može da dobije za fotografiju koju stavi na društvenu mrežu (postuje). To je instant zadovoljstvo. Ne moraš čak ni da poznaješ ljude koji ’lajkuju’ tvoj selfi. Čini te srećnim da neko misli da si privlačna. A sa svim tim aplikacijama koje postoje za fotografije, možeš da izgledaš bolje nego što jesi. Postoje aplikacije koje će ti dati duže trepavice, izbeleti zube, promeniti boju očiju, učiniti te mršavijom, posvetleti tvoju kosu i, u osnovi, pretvoriće te u nekog drugog. U suštini, to je način da sakriješ ko si ti zaista i da uloviš komplimente, zato što nisi sigurna u sebe.”

Selfi tvog srca

Iako verovatno postoji mnogo ljudi koji se povremeno fotografišu i postavljaju selfije iz dobrih razloga – da bi se zapamtio neki poseban trenutak ili podelio neki događaj sa prijateljima iz rodnog mesta – mnogi upadaju u zamku „generacije selfija”. To je generacija kojoj je Ja važnije od drugih – i čak važnije od Njega. Da li bi to moglo da bude deo onoga na šta nas je apostol Pavle upozorio u 2. Timotiju 3,1–5? „Ali ovo znaj da će u pošljednje dane nastati vremena teška. Jer će ljudi postati samoživi, srebroljupci, hvališe, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, neljubavni, neprimirljivi, opadači, neuzdržnici, bijesni, nedobroljubivi, izdajnici, nagli, naduveni, koji više mare za slasti nego za Boga, koji imaju obličje pobožnosti, a sile su se njezine odrekli.”

Zvuči suviše poznato, zar ne?

Dakle, šta mi, kao generacija ljubitelja selfija, propuštamo? Propuštamo da ljudi upoznaju prave nas. Kada sam upitala jednu dvadesetdvogodišnjakinju zašto ona nije podlegla trendu selfija, odgovorila je: „Pretpostavljam da je to zato što mnogi ljudi koje znam izgledaju sasvim drugačije na Fejsbuku i Instagramu nego u stvarnom životu. Moji prijatelji već znaju kako ja izgledam – a ne želim da budem lažna ljudima koje još nisam upoznala.”
Takođe, propuštamo primer koji nam je Bog ostavio kada je rekao: „Gospod ne gleda na što čovjek gleda; čovjek gleda što je na očima, a Gospod gleda na srce.” (1. Samuilova 16,7) Srce. Naša srca. To je ono što je najvažnije. Dakle, kako naša srca izgledaju? Ako bi bilo moguće da napravimo selfi našeg srca i postavimo ga na društvenu mrežu, šta bi ljudi videli? Sebičnost? Gorčinu? Osudu? Zavist? Mržnju? Postoji tekst u Bibliji koji opisuje kako će izgledati srce osobe koja oponaša Hristovo postupanje prema ljudima: ono će biti ispunjeno „ljubavlju, radošću, mirom, trpljenjem, dobrotom, milošću, verom, krotošću, uzdržanjem”. (Galatima 5,22– 23) To je sasvim suprotno onim osobinama opisanim u 2. Timotiju. Isus je taj koji unosi promenu. On može da „preradi” naša srca, da budemo ljudi koji će biti poznati ne po izgledu, već po tome kako postupamo prema drugima.

Nensi Kenvel
……………………
Photo by Viral Vanani on Unsplash