Izgleda da je život na Zemlji na neki čudesan način udešen prema broju sedam. Mi ljudi funkcionišemo u sedmodnevnom ritmu, u okviru ciklusa aktivnosti koji nije vezan ni za kakvo kosmičko vreme određeno kretanjem zvezda, Sunca ili Meseca. Čak se i svet muzike upravlja prema broju sedam. Većina ljudi smatra da oktava ima osam tonova, kao što ima osam strana u oktagonu. Ali ne, ona obuhvata samo sedam nota. Prebrojte ih: do, re, mi, fa, sol, la, si – a onda počinje iznova sa do. Osmom notom oktave zapravo počinje novi ciklus od sedam tonova. Ima isto toliko tonova u skali koliko ima i dana u sedmici.

Šest oko jedan
Heksagon (objekat sa šest stranica) predstavlja primer najefikasnije upotrebe prostora. Samo pitajte o tome pčelu, koja marljivo gradi svoje saće. Matematičari i arhitekte ostaju pri tome da hek
sagonalna soba (šest zidova izgrađenih oko jednog poda – princip „šest oko jedan” – pruža najefikasniji odnos obima i površine, i zahteva najmanju količinu materijala za zidove po kvadratnom metru osnove. Kao centralno mesto postavljeno između dva ciklusa od šest radnih dana, subota je Božji prvobitni recept koji je Njegovom narodu omogućavao optimalno zdravlje, duhovnost i dugovečnost. „Šest dana radi”, kaže On u 2. Mojsijevoj 34,21, „a u sedmi dan počini, i od oranja i od žetve počini.”

Biološki ritmovi
Izgleda da se čitav život kreće u sedmodnevnom ritmu. Sve veći broj naučnika pokazuje interesovanje za jednu novu oblast nauke poznatu kao hronobiologija – proučavanje pojava u živim organizmima koje se ritmički ponavljaju. Ti ciklusi su poznati kao biološki ritmovi. Franc Halberg je opšte poznat kao „otac hronobiologije”. Taj visoki gospodin iz Rumunije radio je na Univerzitetu Minesota. Police u njegovoj kancelariji bile su pretrpane primercima časopisa i članaka koje je tokom vremena napisao. On je sa velikim uverenjem tvrdio da mi ljudi nismo podložni samo cirkadijalnom ritmu od približno 24 časa, već da zapravo funkcionišemo u cirkaseptalnom (sedmičnom) ritmu. Halberg se zainteresovao za tu temu dok je, još kao srednjoškolac, pomagao lekarima, prijateljima svojih roditelja, u njihovoj ordinaciji. Počeo je da zapaža da se pacijenti sa upalom pluća oporavljaju ili umiru u roku od sedam dana. Franc Halberg zaključio je da nam telesni ritmovi te dužine nisu spolja, od društva nametnuti, u skladu sa kalendarskim sedmičnim ciklusima, već da su urođeni, samostalno regulisani, i možda predstavljaju pravi razlog za to što uopšte imamo kalendarsku sedmicu.

Sedmodnevni ciklusi
Istraživanja su pokazala da mnoga stanja ljudskog organizma počinju i završavaju se u sedmodnevnom ritmu. To se odnosi na srčani rad, krvni pritisak, telesnu temperaturu, nivo hormona, sadržaj kiseline u krvi, broj crvenih krvnih zrnaca, temperaturu usne duplje, temperaturu grudi žene, hemijski sastav i zapreminu urina, odnos između moždanih neurotransmitera epinefrina i norepinefrina, i lučenje nekoliko telesnih supstanci, između ostalih i kortizola, hormona za regulaciju stresa. Čak i obična prehlada je cirkaseptalna. Lekari su dugo proučavali odgovor tela na upalu pluća ili infekciju malarijom, koji dostiže vrhunac u roku od sedam dana. Male boginje ili varičele (praćene visokom temperaturom i sitnim crvenim tačkama na koži) obično se javljaju tačno dve sedmice nakon izloženosti zarazi. Kod pacijenata nakon hirurške intervencije, dolazi do pojačanog oticanja tkiva sedmog ili četrnaestog dana nakon operacije. Do slične krize dolazi i nakon transplantacije organa kada imunosistem organizma počinje da napada to upravo uneto strano telo.

U krvi
Bog sve to zna jer nas je On stvorio. Možda je zbog toga zapovedio, u 1. Mojsijevoj 17,12, da se muške bebe obrezuju jednu sedmicu nakon rođenja. (Neki naučnici još uvek ne shvataju da izraz „osam dana” predstavlja jevrejski način da se kaže „jednu sedmicu kasnije”, jer je osmi dan po jevrejskom računanju zapravo prvi dan sledeće sedmice [3. Mojsijeva 23,39]). Jevreji su koristili uključivo računanje kada je reč o vremenu, kao što mi koristimo uključivo računanje kada govorimo o notama jedne oktave. Drugim rečima, Bog je kazao Izraelcima da obrezuju svoju decu na jednu oktavu od dana rođenja. Dakle, zašto je bilo potrebno čekati jednu sedmicu pre nego što se obreže muška beba? Protrombin je sastojak koji omogućuje da se krv zgruša sprečavajući nekontrolisano krvarenje, a lekari nam kažu da je njegov nivo maksimalan upravo u tom trenutku (osmog dana nakon rođenja) i da on nikad više ne dostiže taj nivo.

Sedmica u istoriji
Sedmodnevni ciklus računanja vremena mi danas prihvatamo zdravo za gotovo, ali u drevnim kulturama „sedmica” je varirala u dužini od tri do devetnaest dana. Međutim, jedan milenijum pre Hrista, izraelski sedmodnevni ciklus osvojio je čitav tada poznati svet, a taj njihov ciklus odvija se u skladu sa nečim sasvim jedinstvenim. Upravo se među Jevrejima, tim pažljivim čuvarima Božjeg vremena, održao običaj odvajanja jednog perioda za odmor i razmišljanje – „šabat” – tokom kojeg se oni usredsređuju na duhovna pitanja. U narednim vekovima, jevrejska subota je prihvaćena od strane rimskog društva. Jevrejski istoričar iz antičkog perioda, Josif Flavije, piše u svojoj knjizi Protiv Apiona: „Mase su dugo nakon toga pokazivale veliku spremnost da usvoje naše religiozne običaje. Nema nijednog grada, grčkog ili varvarskog, nijednog jedinog naroda, do kojeg se naš običaj uzdržavanja od rada sedmog dana nije proširio.”

Simfonijski orkestar
Mi živimo u univerzumu, ne u multiverzumu. Sveukupni život je simfonija, a mi smo svi članovi velikog Božjeg orkestra. Svaka pesma ima kadencu, ritam. Kada smo „u taktu” sa Dirigentom, naš život poprima određeni spokoj, ustaljeni tok. Kada ispadnemo iz takta, kada narušimo ritam vremena, mi gubimo životni elan. Zamislite šta bi se desilo kada biste pokušali da sledite tridesetočasovni dan. Uskoro biste potpuno izgubili korak sa društvom. Ljudska priroda je prosto zaključana u taj prirodni, Bogom dani, cirkadijalni ritam. Isto važi i za sedmični, cirkaseptalni ritam. To znači da ćete, ako budete radili subotom, naškoditi sebi. Možda je to razlog iz kog adventisti sedmog dana – denominacija hrišćanskih vernika koji svetkuju sedmi dan, subotu – žive od sedam do deset godina duže od prosečnog građanina. Oni su jednostavno u harmoniji sa ritmom života.

Običaj ili stvaranje
Međutim, postavlja se pitanje: kako znamo da ti ritmovi nisu samo odraz društvenih i religioznih običaja? Možda je, nakon nekoliko hiljada godina, sedmični ciklus prosto usađen u nas, kao deo našeg odgoja.

Problem sa takvim objašnjenjem, koje polazi od društvenih konvencija, ogleda se u tome što ono ne može da objasni cirkaseptalni ritam kod algi, zamoraca, miševa, medonosnih pčela, buba i muva. Autor Džeremi Kembel (Jeremy Campbell) u svojim radovima ističe da je cirkaseptalni ritam „veoma starog porekla. Može se uočiti kod jednoćelijskih organizama, a smatra se da je prisutan čak i kod bakterija, najjednostavnijih oblika života koji danas postoje.” Evo i nečega zaista fascinantnog: kod ljudi, u fazi rasta zuba, otprilike na svakih sedam dana, na zubnoj gleđi se formiraju fine linije ili grebeni. Moglo bi se čak reći da period rasta zuba prati jedan sedmični „odmor” koji za sobom ostavlja tamniji trag, kao što drvo ima tamnije prstenove na mestu koje odgovara zimskom periodu kada se njegov rast privremeno zaustavlja. Prema pisanju naučnika i istraživača A. Mana, Dž. Monga i M. Lampla u njihovoj knjizi Ispitivanje odnosa između broja perikimata i vremena formiranja zubne krunice (Investigation Into the Relationship Between Perikymata Counts and Crown Formation Times), te linije, 30–40 mikrona udaljene jedna od druge, nazvane su striae Retzius. One su nađene čak i na zubima fosilnih hominida, koji su živeli u vreme kada naša moderna kultura još uvek nije postojala.

Zašto sedam?
Zašto bi sva živa bića imala urođeni sedmodnevni ciklus? Kao odgovor, hteo bih
da predložim jednu ne tako novu teoriju. Ona se nalazi u 2. knjizi Mojsijevoj, u 11. stihu 20. glave: „Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i Zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.” Verujem da je Bog usadio u nas ritmove koji proističu iz unutrašnje logike našeg tela. U 58. glavi Knjige proroka Isaije mogu se naći neke vrlo efikasne zdravstvene tajne. Jedna od njih zasniva se na obećanju da će Bog blagosloviti one koji blagosiljaju manje srećne od sebe (stihovi 5–12). Druga se zasniva na obećanju da će Bog blagosloviti one koji poštuju Njegov sveti dan. „Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što je meni drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putovima i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći riječi, tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske” (stihovi 13 i 14). Baš kao što mi podešavamo svoj radio­prijemnik da bismo uhvatili svoj omiljeni muzički prenos, tako svaka živa ćelija u svom genetičkom materijalu ima ugrađenu jednu rezonantnu frekvencu – takt, otkucaj – koji je dovodi u sklad sa univerzumom. A taj moćni tajanstveni takt odvija se u skladu sa brojem sedam. Upravo sada, Bog vas poziva da uskladite svoj život sa Njegovim svemirskim prenosom i da se pridružite u pesmi!

Tim Krosbi
………………….
Photo by David Werbrouck on Unsplash