Hodam udaljenom plažom u Hermanusu, Južna Afrika. U pesku nema nijednog drugog otiska stopala. Skidam cipele i puštam da mi noge utonu duboko u topli, sitni prah. Blaženstvo. Moj prijatelj, lokalac koji me je dovde dovezao, gleda me u lice i pita s neskrivenim ponosom: „Šta misliš?” Ali ja nisam u stanju da odgovorim. Ispunjena sam strahopoštovanjem. Prosto se gušim. I najzad izgovaram: „Ovo je previše lepo. Ne mogu to sve da primim u sebe.” Svi smo to nekad iskusili: vedro, zvezdama osuto nebo, neko naročito privlačno lice ili tako savršena melodija da ostajemo očarani. Ta sila kao da zaobilazi naš mozak i pogađa nas pravo u srce tako da
ostajemo bez reči. Ali takođe smo doživeli i onu podmuklu stranu lepote; onu unutrašnju želju koja nas goni da trošimo, nadmećemo se i sebe upoređujemo s drugima. Ona lako može da preraste u destruktivnu opsesiju. Da li je lepota prijatelj ili neprijatelj? Istorija hrišćanstva otkriva duboku ambivalentnost lepote — vitraže jarkih boja na crkvenim prozorima, katedrale od kojih zastaje dah i zanosne horove s jedne strane, i brigu oko profanosti, telesnih iskušenja i idolatrije s druge. Ali šta ako lepota sama po sebi — više kao hrana ili novac — nije ni neprijatelj ni neki bog? Dobro zauzdana, može li nas naša strast za lepotom odvesti do božanskog?

Neprijatelj?
Prema časopisu “Psychology Today” (Psihologija danas), istraživanje pokazuje da u proseku privlačni ljudi dobijaju bolje poslove, zarađuju više novca i manje je verovatno da će ih porota proglasiti krivima. Zašto? Zbog halo efekta lepote. Mi smo skloni tome da verujemo da je ono što je lepo istovremeno i dobro. Starozavetni prorok Samuilo sigurno je tako mislio! Priča govori o tome da je išao u Vitlejem da izabere sledećeg cara Izraela. Bog je rekao Samuilu da je On izabrao jednog od Jesejevih sinova za tu ulogu, ali je Jesejev najstariji sin Elijav ostavio na Samuila snažan utisak kad ga je ugledao. Uprkos njegovoj lepoti, Bog je upozorio Samuila: „Ne gledaj na lice njegovo ni na visinu rasta njegova, jer sam ga odbacio; jer ne gledam na što čovjek gleda: čovjek gleda što je na očima, a Gospod gleda na srce” (1. Samuilova 16,7). Prema Božjem uputstvu, Samuilo je izabrao Davida, Jesejevog najmlađeg sina — neuglednog pastira koji će postati jedan od najvećih izraelskih ratnika, pesnika i careva, i daleko najčuveniji od svih. Lepota i dobrota danas nisu sinonimi, ali nekad su to bili, pre nego što je greh stigao na našu planetu. Biblija kaže da je „Bog sve učinio da je lijepo” (Knjiga propovednikova 3,11), kao izraz Njegove izvanredne umetničke veštine i dobrote. Ali pošto svet više nije savršen, Biblija nas upozorava da ne verujemo previše svom izgledu ili mu pripisujemo preveliku vrednost (1. Petrova 3,3—4).
Međutim, treba da pazimo da s prljavom vodom ne izbacimo i bebu! Lepota sama po sebi nije neprijatelj. Da jeste, Bog bi nam zapovedio da je potpuno izbegavamo. Umesto toga, Bog je odredio raskošan sistem opšteg obožavanja ranohebrejskim plemenima (v. 2. Mojsijevu 25). Tu su spadali zlatan nameštaj, bogato izvezeni skerlet, plave i purpurne zavese, muzičari i tamjan — sve što je opijalo čula. Bog se takođe otkrio preko pisaca Biblije kroz različite žanrove, uključujući lirske pesme, proročanstva, pa čak i erotsku poeziju. Ova literatura predstavlja daleko više od običnog prenošenja informacija; ona je ritmička, puna bogatih metafora i živopisnih ilustracija, što sve povećava doživljaj kod čitaoca. Povrh svega, Bog Stvoritelj je ispunio svet prirode raznim čudesima, od galaksija do blistavih krila vilinog konjica. Mada se Bog ne može prevariti spoljnim izgledom, On zna da lepota može da pojača doživljaj i njegov duhovni uticaj. Na taj način On želi da na lepotu gledamo na pravi način.

Prijatelj?
Jeste li znali da vas divljenje zalasku Sunca može učiniti velikodušnijima? Dozvolite da vam objasnim. Kad prisustvujemo nečem uzvišenom, osećamo se malima i manje važnima. Istraživanje pokazuje da strahopoštovanje — kad se osećamo kao majušna mrlja u svemiru — može da učini da se osećamo dobro i da poveća našu velikodušnost. Susret s beskrajem čini da se smanji naš ego i da se povežemo s drugima.

U istraživanju sprovedenom na kalifornijskom univerzitetu Berkli, naučnici su tražili od jedne grupe studenata da jedan minut posmatraju veličanstvene eukaliptuse, dok je druga grupa posmatrala običnu zgradu. Zatim su se naučnici tobož sapleli i prosuli šaku novčića u prašinu. Ispitanici koji su gledali u ono čemu su se divili pomogli su im da sakupe više novčića. U narednim istraživanjima naučnici su ustanovili da divljenje nečemu takođe navodi ljude da sarađuju i da se žrtvuju za druge. Sve dužoj listi koristi od strahopoštovanja pridružuje se i jačanje našeg imuniteta. Dok se nauka o strahopoštovanju tek razvija, divljenje Božjem veličanstvu kakvo je vidljivo u Njegovom stvaralaštvu prastara je duhovna praksa. Knjiga psalama je puna zadivljenih stihova o prirodi: „Kako je mnogo djela tvojih, Gospode! Sve si premudro stvorio; puna je zemlja blaga tvojega. Gle, more veliko i široko, tu gmižu bez broja, životinja mala i velika” (Psalam 104,24—25). Dobro razmislite o lepoti dela Božjih ruku. Ako živite u bučnom gradu, daleko od mirnoće prirode, ipak možete sebi naći dnevnu dozu uživanja. Stanite i divite se izvođenju uličnog zabavljača. Poslušajte pesmu koja vas prenosi u neko drugo vreme ili se igrajte sa svojom decom.
Neka lepota omekša vašu dušu.

Još jedna stvar
Ruski romanopisac Fjodor Dostojevski napisao je da je „lepota bojno polje gde se Bog i sotona bore za srca ljudi”. Slažem se. Nijedno ljudsko biće nije imuno na njenu magnetsku privlačnost. Car David, vekovima pre Dostojevskog, priznavao je tu istinu. U molitvi koja na prvi pogled izgleda pomalo „meka” za jednog ratnika, David traži da vidi Božju lepotu: „Za jedno samo molim Gospoda, samo to ištem, da živim u domu Gospodnjem sve dane života svojega, da gledam krasotu Gospodnju, i ranim u crkvu njegovu” (Psalam 27,4). David u suštini govori: ako mogu da imam samo jednu stvar, onda me pusti da gledam Tvoju lepotu. I to ne jednom, već svakog dana svog života!
David nije imao lak život. U prethodnim stihovima ovog istog psalma on piše o krvoločnim neprijateljima koji žele da ga unište i o vojskama koje se skupljaju protiv njega. Pa ipak je Davidova jedina molba da vidi Božju lepotu. U našem društvu, koje je tako preokupirano produktivnošću, izgleda kao da je David imao pogrešne prioritete. Zar nije imao hitnije potrebe za koje bi se molio? Ali David je želeo da uživa u Božjoj prisutnosti iz jednog jedinog razloga: da bi se oduševljavao Njegovom lepotom. Šta je onda tačno Božja lepota? U svojoj knjizi “One Thing”(Jedna stvar) hrišćanski pisac Sem Storms bavi se ovim pitanjem „[Bog] se otkrio kako kroz stvaranje, tako i kroz iskupljenje, da bismo mi osećali strahopoštovanje u Njegovom prisustvu, gledajući savršenu simetriju Njegovih atributa, razmišljajući o neizmernim dubinama Njegove veličine, zadivljeni mudrošću Njegovih dela i bezgraničnošću Njegove dobrote. To je Njegova lepota.”
Mi smo stvoreni da uživamo u Božjoj lepoti. Načinjeni smo da provedemo svaki dan našeg života diveći se slavnoj lepoti našeg Boga kakva se otkriva u Isusu Hristu. Prema tome, pod dobrim vođstvom, žeđ naše duše za lepotom služi uzvišenoj svrsi: ona nas vodi ka dubljem poznanju Boga. Bog ne želi da mi svoju duhovnost nosimo samo u umu, plašeći se osećanja i držeći se dalje od njih. Umesto toga, On želi da sjedini naša srca i naše umove kako bi zajedno radili, umesto da se međusobno bore. Kako bi očarao naša srca, On nas poziva da posmatramo Njegovu lepotu, dubine Njegove ljubavi. U svojoj knjizi “Toward a Theology of Beauty” (Prema teologiji lepote) teolog Džo En Dejvidson kaže: „Naravno da ljudski um predstavlja kritički aspekat ljudske prirode. Međutim, Bog retko ograničava svoju komunikaciju s ljudskim bićem apstraktnim rasuđivanjem […] Umesto toga On redovno koristi estetska sredstva, čime holistički potvrđuje celo ljudsko biće. Bog ne angažuje samo um, već i celu osobu.” Posmatranje Božje lepote ima veliku moć preobražavanja. Apostol Pavle na to aludira u 2. Korinćanima 3,18: „Mi pak svi koji otkrivenijem licem gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u to isto obličje iz slave u slavu.” Mi postajemo ono što vidimo. Slično starijim parovima koji na kraju liče jedno na drugo ili dobrim prijateljima koji nesvesno slično govore, posmatranjem Božje lepote i mi postajemo lepi. David je to shvatao. On je znao da samo snaga volje ne može da promeni njegov karakter. Bilo mu je potrebno da ga očara Božja lepota. Želeo je da njegova mašta bude potpuno obuzeta njome, tako da sve drugo u poređenju s time izgleda suvoparno. Zato se molio da svakog dana može posmatrati Božju lepotu. Želeo je da joj dozvoli da ga potpuno obuzme i promeni odanost njegovog srca. „Lepota ima moć da iz naših srca ukloni stisak moralne i duhovne ružnoće”, piše Storns. „Ona u nama stvara ljubav koju ne može prevazići nijedna druga ovozemaljska sila.” Samo u Bogu se zadovoljava naša žudnja za večnom i savršenom lepotom. Svi ostali izvori lepote su plitke vode i to nije slučajno. Oni treba da nas odvedu do Njega, čija je lepota tako ogromna da ispunjava svu vasionu i naše duše zajedno s njom.

Gledanje Božje lepote
Molite se rečima Davidove molitve. Tražite da vas vodi Sveti Duh. Vodite dnevnik gde ćete upisivati kakve utiske Bog stavlja u vaše srce. Proučavajte Isusov život. Božja ljubav, Njegova lepota i slava najbolje se otkrivaju u životu Isusa Hrista. Mislite o nebesima. Jednog dana videćemo Kralja u svoj Njegovoj lepoti. On nam nudi obnavljanje savršene veze s Njim. Mislite o tome često. To će vam dati osećaj čežnje, perspektive i identiteta. Uživajte u prirodi, muzici i ostalim umetnostima. Ustanovite na šta je vaše srce osetljivo i koristite to da hranite svoju dušu. Radite u bašti, šetajte u prirodi, idite na koncert, brinite se o kućnom ljubimcu ili slušajte poeziju. Stalno se zahvaljujte Bogu na lepoti koju vidite. Ostavite sopstvena shvatanja lepote. Neke stvari mogu biti fizički ružne ali moralno lepe, poput Hristovog krsta. Molite Boga da vam pokaže šta lepota stvarno znači i izbacite svaku ružnoću iz svog srca.

Vanesa Picuto
………………………
Photo by Drew Graham on Unsplash
Preuzeto sa: tajnebiblije.com