Molimo vas da identifikujete ličnost nazvanu »mudrost« u Pričama 8,22 – 26. Dozvolite mi da podelim s vama neka od mojih razmišljanja o ovom pasusu i njegovim posledicama za razumevanje Isusove ličnosti.

Božanska mudrost je jedinstveno prisutna u Ličnosti, a ne samo u objektima sveta prirode.

1. Poreklo mudrosti: Mudrost je opisana kao da je u pitanju ličnost, a njeno poreklo je u samom Bogu: »Prvencem me Gospod dela svojih stvori« (22. stih, prevod: Bakotić). Glagol preveden kao »stvori« može da se opiše kao »On me je začeo.« Osnovno značenje jevrejskog glagola kanah izgleda znači »posedovati« (Priče 4,5-7). Neko može da poseduje nešto na različite načine. Jedan od njih je kroz stvaranje (1. Moj. 4,1). U Pričama kontekst izgleda upućuje na ideju o začeću. Izraz »Prvencem… dela« može da se prevede kao »na početku Njegovog puta«; kad je Bog počeo da stvara, mudrost je već bila tu. »Pre vekova sam postavljena« (23. stih, prevod: Bakotić). Jedno od mogućih značenja glagola nasak je konkretno »postaviti« (Ps. 2,6). U tom slučaju, Bog je postavio mudrost odvajkada, pre nego što je svet nastao, za neku posebnu funkciju. Ne kaže se kakva je priroda tog postavljanja.Takođe, moguće je da je glagolski koren sakak, što znači »sastaviti«. Psalmista koristi taj isti glagol da opiše proces trudnoće u utrobi majke (Ps. 139,13). U tom slučaju, u Pričama Solomunovim 8,23 opisuje se večni proces trudnoće mudrosti u samom Božjem biću. Time se metaforički opisuju božanske misli kao uzimanje različitih oblika, rast kao embrion u majci. Mudrost je personifi kovana u Pričama Solomunovim, ali je ona osnovni božanski atribut; ona pripada Božjem biću i sakrivena je u Njemu. U 24. stihu – »Rođena sam kad još bezdane ne beše« – Božja mudrost je opisana kako dolazi u postojanje putem rođenja, iako je uvek bila deo Božjeg bića. Jezik upotrebljen u celom tom pasusu izrazito je metaforičan, ali poruka je jasna: Pre nego što je Bog započeo svoj kreativni rad, mudost je već bila deo Njegovog bića. Ali, kad je Bog počeo da stvara, mudrost je rođena na svetu; drugim rečima, sve što je postalo najpre je začeto u Božjem umu. Posledica je da je Božjom silom mudrost dobila konkretnu formu stvarnosti koju mi vidimo danas. Zato, kad istražujemo svet prirode, mi analiziramo Božju mudrost, jer je ta mudrost određena ne samo fizičkom strukturom stvorenog sveta već i svojim funkcijama.

2. Dobijanje mudrosti: Dopustite mi da se udaljim od ovog pasusa da bih se pozabavio time kako se mudrost dobija. Izvor mudrosti je uvek Bog: »Jer Gospod mudrost daje, iz njegovih usta znanje i razum dolaze« (Priče 2,6). Mi smo primaoci istinske mudrosti ako razmišljamo o tome šta smo videli i doživeli. Ovoj vrsti mudrosti prethodi »strah Gospodnji« (Priče 1,7). Strah Gospodnji je sfera u kojoj je moguće dobiti mudrost; to je prepoznavanje da je Bog Stvoritelj i Otkupitelj. Pošto se ova pretpostavka prihvati, mudri su otišli po mudrost, koristeći u osnovi iste metode koje mi koristimo danas. Oni su posmatrali, analizirali i izvlačili zaključke (Priče 24,30-34). Oni su koristili racionalne sposobnosti koje im je Bog dao da bi istražili shvatljivost stvorenog sveta. Priroda je otkrila mudrost i silu Božju.

3. Hristos i mudrost: Novi zavet naglašava religiozan značaj mudrosti upućujući na Hrista kao mudrost. Pavle je pisao: »Hrista, Božiju silu i Božiju premudrost« (1. Kor. 1,24). Božja mudrost je sada otkrivena u ličnosti i delu našeg Gospoda. Bez Njega je nemoguće steći istinsku mudrost. Time se ne poriču vrednost i neophodnost stalne potrage za Božjom mudrošću u stvorenom svetu, već smo pozvani da to uradimo uz razumevanje da je većina slavnih otkrivenja Božje mudrosti sada sadržana u otelotvorenju, smrti, vaskrsenju i posredništvu našeg Gospoda. Božanska mudrost je jedinstveno prisutna u Ličnosti, a ne samo u objektima sveta prirode. Potrebno je da razmišljamo o Božjoj mudrosti u ličnosti Isusa Hrista.

Angel Manuel Rodrigez

Fotografija: Lorenzo Moschi on Unsplash