Napravite plan borbe
Kao lekar i nutricionista koji je proveo više od četrdeset hiljada sati radeći u bolnici, video sam mnoge pacijente koji su imali rak – od najjednostavnijih vidova ove bolesti do najtežih, onih koji su brzo napredovali i neobjašnjivih. Dozvolite mi da sa vama podelim ono što sam na ovaj način naučio.

Lečenje raka u našem društvu postalo je veoma izdvojeno i isključivo. Medicina koristi standardni pristup u lečenju najvećeg broja oblika ovog oboljenja: pronalaženje, određivanje i agresivni napad na bolest. Nutricionisti, na alternativnom polju, lečenju raka prilaze putem ishrane, nadajući se da prirodnim putem mogu da vrate zdravlje obolelome.
Godine 1998. oko 890 miliona ljudi posetilo je lekare, prema istraživanju jednog američkog medicinskog časopisa (Journal of the American Medical Association), dok je dvostruko više ljudi otišlo onima koji se bave alternativnom medicinskom negom. Imajući u vidu broj onih koji su se obratili osobama koje se bave alternativnom medicinom, možemo zaključiti da nešto nije kako treba. Zašto se toliko ljudi za pomoć obraća alternativnoj medicini? Retko se događa da se ove dve grane primenjuju zajedno. Ovome treba dodati i činjenicu da oba polja lečenja, nažalost, zanemaruju veoma važne oblasti u lečenju raka: mentalnu i duhovnu oblast.

Izdvojenost lečenja
Moje iskustvo je da ovakvo odvojeno lečenje nikome ne koristi i da stvara duboko i široko granjanje. Najuspešniji rad u borbi protiv raka, kako sam zapazio, kombinuje medicinske, nutricionističke i mentalne tj. duhovne metode lečenja, ne oslanjajući se samo na jednu nego na učinak svih njih zajedno.
Pravi recept za izlečenje krije se u pravilnom kombinovanju medicinskih dostignuća sa znanjem iz oblasti nutricionizma i duhovnom pomoći obolelima.

Medicinski pristup
Smatram da je najvažnija uloga svakog lekara da bude vodič koji usmerava ljude u pravom smeru. Lekari, prema mom mišljenju, bez obzira na oblast za koju su se specijalizirali, treba da znaju da njihov plan lečenja nije jedini. Što smo otvoreniji prema novim idejama i mogućnostima, bolje ćemo pomoći ljudima.
Naučio sam da treba da budem spreman da koristim svako potrebno sredstvo koje bi moglo da pomogne pacijentu da izvojuje pobedu u borbi sa bolešću i prevaziđe je.
U medicini se troše milioni dolara za razvoj izuzetnih dijagnostičkih procedura o kojima pre pola veka nismo mogli ni da sajamo. Tim postupcima otkriveni su lekovi koji su spasili ili produžili milione života.
Zato je velika šteta što mnogi alternativni medicinari i nutricionisti zanemaruju medicinska dostignuća, označavajući sve metode zvanične medicine kao neuspešne, neprirodne i kao one koje truju organizam. S tim se ne slažem. Trebalo bi iskoristiti medicinsko znanje u opštoj strategiji borbe protiv raka – ukoliko je to za dobrobit pacijenta.

Prirodni pristup
Prirodni pristup bio je osnova moga rada i pokretačka snaga kojom sam postigao zapanjujuće rezultate tokom proteklih dvadeset godina.
Ovaj pristup podrazumeva neke osnovne korake koje moramo učiniti da bi neko bio uspešan u lečenju pacijenata. Na primer, obavezno treba što više saznati o pacijentima, o njihovim razmišljanjima, onome šta vole ili ne vole, što ih čini srećnima ili tužnima, što ih plaši. Šta žele od života? Šta ih pokreće? Šta ih obeshrabruje? Koje su njihove skrivene misli o njihovoj bolesti, njihovi strahovi o zdravstvenom stanju u kome se nalaze i njihove zamisli o tome kako bi bilo da su ponovo zdravi? Kada sve ovo naučite o jednoj osobi, shvatićete i kako treba s njom da razgovarate i usmeravate je.
Potom krenite da osmišljavate plan borbe s bolešću koji obuhvata i posebnu ulogu pacijenta koji je oboleo. Ovaj plan može da se oslanja na trostruki pristup:
1. Korišćenje dostupnih medicinskih pomagala i tehnika. Korišćenje dostignuća i saznanja zvanične medicine je veoma važno i neophodno u lečenju raka.
2. Pravilno korišćenje najefektivnijih prirodnih i nutricionističkih metoda.
3. Oslanjanje na snagu ljudskog uma u procesu izlečenja. Da bih vam ovo ilustrovala, izneću vam dva primera koji pokazuju koliko ljudski um i lični stav osobe mogu snažno da se bore s bolešću.
Počela sam da lečim čoveka koji je imao uznapredovan rak pluća, u završnom stadijumu. Njegov lekar rekao mu je da će živeti još oko tri meseca. U suštini, bila mu je izrečena smrtna presuda. Ovaj čovek neprekidno je mislio na činjenicu da mu je ostalo još samo tri meseca života. To je onesposobilo njegov um, jer je bio duboko uveren da će tako i biti. Strah ga je nagrizao. Umro je skoro tačno onda mu je i bilo rečeno da će umreti.
Drugi slučaj je primer jedne mlade žene koja mi je došla kao pacijent oboleo od vrlo agresivnog oblika raka koji je zahvatio ceo njen organizam, pa čak i pluća i kosti. Njen lekar takođe joj je izrekao blisku smrt. Ali, ona to nije želela da prihvati i odlučila je da primeni trostruki pristup koji smo u ovom članku spomenuli. Maksimalno je koristila medicinsku pomoć, radikalni nutricionistički plan i primenjivala pozitivan stav i pristup životu. Ona je tako uspela da prevaziđe svoju bolest, izborila se s njom i nastavila da živi punim životom, puna živosti i pozitivnih stavova.

Tvoj plan napada
Borba protiv raka podrazumeva neke teške odluke, odluke koje nisu nimalo popularne. Treba imati na umu da, osim dece i odraslih koji pate od ove bolesti zbog naslednih faktora ili uticaja okoline koji je doveo do razvoja bolesti, veoma mali broj ljudi predstavlja žrtve same bolesti. Većina ju je stekla rđavim životnim navikama.
Naši izbor i način života imaju veliku ulogu u samom procesu. To je nešto što zovem »spiralom raka«, a evo kako funkcioniše: Stres, neznanje, rđave sklonosti navode nas na pogrešan izbor. Ovaj izbor ogleda se u našem načinu života: onome što jedemo, kakve navike imamo, razvijamo li neku zavisnost, kakvi su naši međuljudski odnosi, da li na poslu doživljavamo stresove, pothranjujemo li negativne misli i osećanja koja nas truju, i tako redom. Ovi negativni elementi pospešuju jedni druge i, posle izvesnog vremena, uništavaju naše ćelije, tkiva, organe, naš um i duh. Potom se jednoga dana suočimo sa činjenicom da smo dobili rak. Ovu spiralu treba prekinuti da bismo smanjili ili potpuno uklonili opasnost.
Obolelima od raka nije potreban strah, izricanje smrtne presude, niti uvrštavanje u statističke podatke. Međutim, očajnički im je potrebna ljubav, nada i plan borbe, usmeravanje, savetovanje, podrška, lekar koji će im pružiti prave odgovore. Veoma je važno ohrabriti pacijenta da postane važan učesnik u borbi protiv bolesti.
Nemojte da zaradite rak. Učinite već sada nešto za svoj život da ovaj članak ne biste čitali kao pacijent. Mnogo je bolje sprečiti nego lečiti. Samo malo preventivne brige vredi više od najboljeg lečenja.
Kako se brinemo o sebi danas, odrediće kako ćemo se suočiti sa fizičkim, mentalnim i duhovnim olujama sutrašnjice.

Lindzej Dankan
Photo by National Cancer Institute on Unsplash