Dobiti dijagnozu da neko boluje od raka predstavlja strašnu vest koja snažno pogađa i pacijenta i njegove voljene. Iako smo spremni da pružimo podršku koja je od presudnog značaja u ovakvim situacijama, događa se da u tim momentima ne znamo šta je “ispravno” reći ili učiniti. Međutim, ne smemo dozvoliti osećaju nelagodnosti da nas spreči da budemo uz svoje voljene kada im je to najneophodnije. Sindi Hendrun, čiji je sin Itan 2006, u svojoj petnaestoj godini, oboleo od akutne limfocitne leukemije, kaže: “Često smo se osećali kao da smo na drugom kraju užeta za spasavanje – daleko, veoma daleko. Slušajući ohrabrenja mnogih, shvatili smo da su nam oni bili podrška i uvek tu, uz nas.“

Bez sumnje, veoma je teško razumeti kroz šta naši voljeni prolaze, i zato smo prikupili neke savete koji će vam pomoći da pružite odgovarajuću emocionalnu i fizičku podršku. Kada idete u posetu osobi oboleloj od raka, imajte na umu da ne morate svaki put razgovarati o bolesti “Voleli smo kada nam ljudi dođu u posetu i pričaju o bilo čemu osim o raku”, kaže Hendrun. “Bili smo uronjeni u svet raka, i kada bi neko poveo razgovor u kome se nije pominjao rak, činilo nam se kao da nam je dobacio konopac za spasavanje. Nismo želeli da budemo obeleženi Itanovim rakom – a nije ni on!”

Budite svesni granica
Dejnu Bresleru, suprugu i ocu dvoje dece, dijagnostikovan je rak prostate u 62. godini života. “Pre svega”, kaže on, “važno je proceniti koliko ste bliski pacijentu, i koliko je ozbiljna njegova ili njena bolest. Ako ste toliko bliski da ste upoznati sa detaljima njihove bolesti, onda bi trebalo pružiti neposrednu podršku”, kaže Bre sler. “S druge strane, ako ste to saznali posredstvom crkve ili neke druge organizacije, onda bi trebalo nastupiti u ime te organizacije.”

Dobro precizirajte kakvu vrstu pomoći možete da ponudite u svakodnevnim potrebama ljudi pogođenih bolešću
Mnogima je teško da zatraže pomoć. U rešavanju tog problema, davanje praktičnih predloga (i njihovo sprovođenje!) može olakšati taj teret. Hendrun kaže: “Primetio sam da sam sklon, kada me ljudi pitaju šta mi je potrebno, da kažem da sam dobro i da mi ne treba pomoć, dok sam s druge strane bio u stanju da prihvatim pomoć onih koji su mi dolazili sa sasvim određenim predlozima. U takvim okolnostima se nisam osećao kao da tražim da ljudi mene radi ulažu dodatni napor; oni su to već odlučili da učine.”

Izbegavajte da se usredsređujete na rešenja
Kada čujemo dijagnozu, naša prva reakcija može da bude da upoređujemo priče ili dajemo nekakve informacije do kojih smo došli zahvaljujući životnom iskustvu ili ličnom istraživanju. Bez obzira na najbolje namere, ovaj model “rešavanja problema” nije uvek od pomoći. En Bresler, čiji je suprug Dejn pobedio kancer, kaže: “Važno je poštovati gledište pacijenta čak i ako mislite da biste u toj situaciji drugačije reagovali ili delovali. Budite uvek pozitivni. Čak i kada vam se čini da stuacija ne može biti gora, nikada ne znate kakav će biti krajnji ishod.” “Zapamtite da je konačna odluka kako će se stvari dalje odvijati pacijentova – ne vaša”, dodaje Hendrun. “Ovo može da bude veoma bolno, naročito kada mislite da znate najbolji način koji će pomoći pacijentu da se izbori s problemom. Oduprite se iskušenju da ponudite sopstveno mišljenje o najboljem pravcu kojim lečenje treba da ide, osim ako vas pitaju za to. Verovati medicinskom osoblju koje leči vaše voljene veoma je važno; u slučaju kada postoje dokazi koji govore suprotno – zadržite svoje mišljenje za sebe. Poštujte želje pacijenta.”

Kerol Hefernan je autor, supruga i majka, živi u Ošhošu, u državi Viskonsin.
…………………………………….
Photo by Ken Treloar on Unsplash

Prenešeno sa tajnebiblije.com, misionski sajt u pripremi.