Danas sam slušala čoveka koga je njegova žena ozbiljno uvredila. Tvrdio je da nije ljut na nju, ali ona je izjavila da je izvesno vreme izbegavao da je gleda, retko je razgovarao sa njom i nije je uopšte dodirivao.

Nedavno mi je jedna mlada žena prepričala bolne pojedinosti iz svog života u kome je bila zlostavljana. Dok je bila dete njeni roditelji su je zapostavljali, a braća i sestre ismejavali. Bila je prisiljena da se uda, muž ju je zlostavljao i na kraju napustio. Ipak, dok je pričala ovo tragično životno iskustvo, ona ni u jednom trenutku nije prestala da se smeši!

Ovo dvoje ljudi imaju isti problem: bili su emocionalno pogrešno programirani. Prva osoba isključila je svoja osećanja. Kao da je neko ugasio svetlo koje je bilo usmereno na njega. Kada mu ljudi kažu da izgleda da je ljut, on im odgovara da su pogrešili i uverava ih da se ne ljuti.

Sa druge strane, osećanja druge osobe su kao »spojene žice« koje povezuju svetlo u spavaćoj sobi i kupatilu; kada se uključi prekidač u spavaćoj sobi, pale se svetla u kupatilu. Ona oseća jedno, ali pokazuje drugo. Ona negira svoj gnev time što se neprestano smeši. Niko ne može da kaže da li je srećna, tužna, ljuta, ili uplašena, zato što sve svoje emocije shvata kao sreću.

Nesvesno, ovo dvoje ljudi ponaša se neiskreno. Oni ne znaju kako da kažu istinu. Šta utiče na nas da pogrešno postupamo sa svojim osećanjima? Kada i gde ih izražavamo? Čiji zadatak je da nas nauči kako da ih izražavamo?

»Povredila sam se«, plače četvorogodišnja Marija, dok od bola skakuće po sobi držeći se za povređeno koleno. Da ste roditelj, kako biste odgovorili:

1. »Rekla sam ti da ćeš se povrediti, ukoliko ne budeš bila pažljivija!«
2. »To je samo ogrebotina.«
3. »Velike devojčice ne plaču.«
4. »Tiho – tvoj otac spava.«
5. »Žao mi je što si se povredila. Idem da pronađem zavoj.«

Pogledajmo kakvu skrivenu prenosi poruku svaki od ovih odgovora na dete:

1. »To je tvoja greška, tako da zbog toga nemaš pravo da plačeš.«
2. »Tvoja osećanja nisu važna.«
3. »Skrivanje ili zapostavljanje osećanja predstavlja znak zrelosti.«
4. »Osećanja i potrebe drugih ljudi važnija su od tvojih.«
5. »Tvoja osećanja su važna. Ti mi značiš.«

Većina od nas je u detinjstvu stekla vaspitanje o odnosu prema emocijama jedino iz ovakvih poruka. Ako su naša osećanja nailazila na neodobravanje, grubost ili prezir, naučili smo da ih potiskujemo u sebe, da se pravimo da ona za nas ne postoje, ili da bežimo od njih. Sa druge strane, ako su naša osećanja nailazila na toplinu i prihvatanje, odrastali smo sa sposobnošću da razumemo i poštujemo svoja osećanja i sebe.

Deca koja su tek prohodala uče da govore tako što proizvode jednostavne zvuke kada odrasli oko njih pokazuju određene objekte i imenuju ih: »Vidiš li macu? Možeš li da kažeš ma-ca?

Slično tome, pažljive osobe mogu da prepoznaju i imenuju osećanja deteta tako što opažaju njegove izraze lica ili govor tela. »Mislim da si ljuta zato što ti je brat slomio lutku.« »Zvuči mi kao da se osećaš uvređenim zato što Aca nije došao na tvoj rođendan.«

Kada na ispravan način tumačimo govor tela naše dece i pomažemo im da prepoznaju svoja osećanja, učimo ih kako da govore i razumeju jezik emocija i kako da ih prihvataju. To ja naša odgovornost koju imamo kao roditelji.

Deca uče kako da vrednuju svoja osećanja posmatrajući kako odrasli odgovaraju na njih. Da li umanjujemo ili preuveličavamo njihova osećanja? Da li ih zapostavljamo ili preterano reagujemo na njih? Da li sudimo o njihovim osećanjima ili pokušavamo da ih promenimo? Da li prenaglašavamo sopstvena osećanja prema njima, dok njihova zapostavljamo? Naš je zadatak da prihvatimo osećanja svoje dece i učimo ih kako da se na pravilan način odnose prema njima.

Mladi ljudi uče da se odnose prema svojim emocijama tako što posmatraju odrasle kako se oni odnose prema svojim emocijama. To je oponašanje. Kada se odrasli pogrešno odnose prema svojim osećanjima, ili ih pogrešno usmeravaju, deca uče i isto postupaju. Kada svoje emocije shvatamo na ispravan način, kada svoja osećanja nazovemo pravim imenom i priznamo ih, kada koristimo svoja osećanja da bismo izrazili svoje potrebe i pojačali svoju sigurnost i mir, svojoj deci darujemo emocionalno zdravlje, koje im je potrebno za ceo život.

Kerol Kenon
……………………………….
Photo by Andrew Neel on Unsplash
Promocija sajta u pripremi tajnebiblije.com