Bilo je to početkom marta 1914. godine. Njufaundlend, stari drveni parobrod od 568 tona, isplovio je iz Sent Džonsa u Njufaundlendu, i uputio se u lov na foke, koji je bio organizovan svake godine u proleće. Brodom je komandovao 29-godišnji kapetan Vestberi Kin. Njegov otac, kapetan Abram, bio je zadužen za upravljanje novim ledolomcem koji je nosio ime Stefano. Dva kapetana planirala su da rade zajedno, u dogovoru, kad stignu u oblast lovišta, iako je radio-aparat na brodu Njufaundlend bio u kvaru. Ova činjenica pokazaće se kasnije kao velika greška.

Oba broda krenula su prema severu, zajedno sa još 18 ribarskih brodova, da love foke, koje u to doba godine kreću od polarnog rta preko Labradorskog mora. Brodove je na putu je pratio jak severac.

Kobna greška

Čim su stigli u oblast za lov, Njufaundlend se zario u led bez izgleda da će se brzo osloboditi. Zato je odlučeno da lovci krenu pešice, preko leda, do broda Stefano da posadi pomognu u lovu. Bio je lep dan i mnogi su pre polaska skinuli svoju tešku odeću. Nisu ni slutili da je njihova propast počela baš u tom trenutku.

Bilo je potrebno četiri časa hoda kroz ledeno polje da 134 čoveka stignu do drugog broda. Međutim, zadržali su se tek toliko da popiju topao čaj, i već posle nekoliko minuta krenuli su preko prevoja natrag da obrade veliki ulov od oko 800 foka. Počeo je da pada sneg.

Sneg je postajao sve gušći i ljudi su ubrzo bili mokri. A onda, pošto je vidljivost iznosila svega nekoliko stopa, izgubili su svoju stazu pokrivenu snežnim nanosom. I umesto da se odmah vrate na brod Stefano, krenuli su tragičnim putem prema svome brodu, Njufaundlendu, nasuprot snažnom severnom vetru. Laka, ali mokra odeća smrzavala se na njihovom telu poput gustih slojeva u postupku balsamovanja; dešavalo im se da na putu upadnu do struka u sneg i led ili čak u vodu. Ni jedan na brodovima od kapetana nije brinuo. Kapetan na Stefanu mislio je da su se ljudi vratili na Njufaundlend, dok je njihov kapetan smatrao da su našli sigurno utočište na Stefanu!

Smrt u snežnoj mećavi

Temperatura se spustila skoro do nule i lovci su se našli opkoljeni vejavicom. Počela je da se bliži i ponoć; shvatali su da je izuzetno važno da ostanu na nogama i neprestano hodaju. Plivajuće sante leda tonule pod teretom nekog od lovca koji je bez traga i glasa nestajao u dubinama.

Pojedinci su preuzimali ulogu vođe da bi podstakli ostale da hodaju. Govorili su im da koračaju jedan za drugim, i da svaki udara u leđa onoga ispred sebe. Organizovali su trke, pevali duhovne pesme i vukli noge, praveći krugove na snegu.

Posle jedne takve noći, u zoru, severac je nastavio da duva. Nekoliko ljudi pronađeno je smrznuto u snežnim nanosima – neki su klečali kao da se mole. Ličili su na skulpture u različitim pozama. Jedan čovek i njegova dva sina klečali su zagrljeni, smrznuti u tom položaju.

Oko podne, tokom kratkog zastoja oluje, preživeli su ugledali udaljen parobrod nekoliko milja. Polako im se približavao i ljudi su promuklo vikali i pokušavali da mašu, ali je brod promenio pravac i iščezao sa vidika.

Sve veći očaj

Kada je opet pao mrak, lovci su se raštrkali. Svuda unaokolo ljudi su umirali. Mnogi bi samo legli, gurajući svakog ko bi pokušao da ih podigne na noge, i umirali za nekoliko minuta. Bile su to tihe smrti.

Druga noć proticala je sporo, i u još većoj agoniji nego prethodna. Jedan od vođa proveo je veći deo noći terajući ljude da ustanu. Vikao je i hrabrio druge da ostanu na nogama i nastave da hodaju. Sisao je led sa očiju nekolicine. Zbog toga su mu se smrzle usne. Uzeo je malo hrane – nešto ovsenog brašna – ono što je imao kod sebe i u usta jednog čoveka, koji čak nije imao snage ni da žvaće, ubacio hranu koju je sam prethodno sažvakao.

Tri dana i dve noći od njihovog izlaska na led, jedan drugi brod, koji je lovio foke, opazio je grupu. Od njih 134 odrasla muškarca i mladića zarobljenih na ledu, većina je umrla usled davljenja ili izloženosti delovanju niskih temperatura. Preživelo je samo pedeset šestoro ljudi.

Istrajnost i izdržljivost

Iz ovog tragičnog događaja možemo izvući značajnu duhovnu pouku. Ljudi koji su preživeli uspeli su to zahvaljujući svojoj istrajnosti i izdržljivosti. Ne treba ni naglašavati da su te osobine takođe neophodne u životu Božjeg naroda. Mi moramo da izdržimo do kraja da bismo bili spaseni (Matej 24,13; vidi i Matej 10,22).

Za vreme iskušenja koja se produžuju u nedogled, izdržljivost postaje još važnija. S vremena na vreme patnje nas toliko pritisnu i opterete da nam ne preostaje ništa drugo nego da napregnemo sve svoje sile i pokušamo da im se svakoga dana suprotstavimo.

Priča o lovcima ostaje primer izdržljivosti u veoma teškim stradanjima, ali to nije jedini vid izdržljivosti koju su ti ljudi ispoljili. Pogledajmo još neke važne vidove njihovog iskustva, koji će i nama pomoći da preživimo.

Probijati se napred

Posmatrano iz duhovne perspektive, možda se najbitnija pouka koju možemo dobiti iz ovog izveštaja ogleda u saznanju da uvek moramo ići napred. Poput pomenutih lovaca, moramo se boriti da ne bismo podlegli naizgled neodoljivoj privlačnosti neaktivnog načina života. Mogli bismo to nazvati borbom protiv duhovne pospanosti koju izaziva duhovna hipotermija (nenormalno niska temperatura tela).

Bez obzira šta se događa u nama, ili oko nas, moramo neprestano ići napred! To je ključ duhovnog oživljavanja – ključ koji su u fizičkom smislu primenili preživeli u oluji.

Uprkos iskušenjima i nesreći, uprkos snažnom osećanju da, razočarani, odustanemo i prepustimo se uticajima kojima smo izloženi, uprkos celokupnom ljudskom načinu razmišljanja i logici koji nam govore da bi trebalo da prestanemo da se borimo, moramo ići dalje! Nikada ne smemo odustati.

„Što je ostrag zaboravljam, a za onim što je napred sežem se, i trčim k biljezi, k daru gornjega zvanja Božijega u Hristu Isusu.” (Filibljanima 3,12-14)

Razvijati misao da valja ići napred

Ljudi koji su preživeli mogli su da troše svoju energiju gorko se žaleći i optužujući dva kapetana, koji su načinili ogromnu grešku poslavši ih na led po olujnom vremenu. Umesto toga, oni koji su se probijali kroz snežnu mećavu usredsređivali su se na ono što je bilo neophodno za preživljavanje. Svoje misli upravljali su na neposredni izazov, i s nadom gledali u budućnost. Činili su ono što su mogli u svojoj situaciji.

Slično tome, Bog želi da i u našem životu vidi akciju! Preko apostola Petra upućuje nam sledeći poziv:

„…Postarajte se još većma da svoju službu i izbor utvrdite; jer čineći ovo nećete pogrešiti nikad.” (2. Petrova 1,10)

Sledeći poziv ovako glasi:

„Bori se u dobroj borbi vere, muči se za večni život na koji si i pozvan.” (1. Timotiju 6,12)

Često smo skloni da nedostatak aktivnosti ili neku drugu slabost opravdamo rečima: „Šta mogu, takav sam.” Da, Bog zna da smo mi takvi, ali nam ipak nalaže da se menjamo. On zna da mi to možemo učiniti uz Njegovu pomoć i ako u sebi imamo Hristov um.

Bog nas poziva da se uporno i odlučno odupiremo svojim slabostima, da se borimo protiv njih i da ih savlađujemo! Moramo da budemo tvorci Reči, a ne samo slušači (Jakov 1,22), dovodeći svaku misao u pokornost Hristu (2. Korinćanima 10,5).

Priznavanje naših grehova je veoma važno, ali ako se zaustavimo samo na tome, postigli smo samo polovinu. Preostala polovina predstavlja ono što je suštinski značaj. Svesrdno treba da se uključimo u proces pobeđivanja i pripremanja za Božje carstvo.

Duhovna izdržljivost

Svakom od pomenutih lovaca koji su uspeli da prežive bili su neophodni energija, izdržljivost i odlučna usredsređenost na cilj da bi mogli da nastave dalje. Želja da zastanu ili sednu bila je izuzetno snažna. Malo lovaca uspevalo je da joj odoli, a rezultat je bio tragična smrt više od polovine ljudi!

I nama su potrebne duhovna snaga, energija i izdržljivost da bismo u duhovnom smislu išli napred. Neophodno je i da se duhovno hranimo. Jedan od najvećih problema sa kojima su se lovci suočili bio je nedostatak hrane, i to je bio drugi razlog zbog koga su mnogi izgubili život. Mi moramo da hranimo duhovni, pobožni um u sebi rečima iz Svetoga pisma.

Zamke kojih se valja kloniti

Nekoliko ljudi sa Njufaundlenda izgubili su život na ledu jer nisu mogli da se suprotstave osnovnim slabostima sličnim onima protiv kojih i mi moramo da se borimo u duhovnom pogledu.

Neki su svoj pogled odvojili od cilja. Cilj treba da nas vuče napred kao nevidljiva magnetna sila, podstičući nas da gledamo u budućnost. Ako svoj pogled usmeravamo cilju, to će proizvesti energiju, predanost, revnost i obezbediti pokretačku snagu. Naš cilj je duhovno preživljavanje. Pre svega moramo tražiti Božje carstvo i njegovu pravdu (Matej 6,33).

Za ljude na ledenim santama, kovitlac snežne mećave skoro potpuno smanjio je vidljivost. Kad je oluja prestala, neki ljudi bili su prosto oslepeli od snega. Osim toga, što je bilo bolnije, mnogi su zaboravili preživljavanje za koje su se borili.

Isto tako, nedostatak komunikacije gurnuo ih je na led i izazvao nesreću. Setite se da radio na brodu Njufaundlend nije funkcionisao, što je bio ozbiljan kapetanov propust. Valjana komunikacija sprečila bi sve te smrti.

Nedovoljnost naših napora da ostanemo u vezi sa svojim Tvorcem mogla bi i kod nas izazvati istu nesreću u duhovnom pogledu! Sveto pismo upućuje mnoge opomene i daje značajna uputstva da do toga ne dođe.

Uz to, mnogi ljudi sa Njufaundlenda nisu imali odgovarajuću odeću. Većina je imala laku odeću zato što su dozvolili da ih prevari lep dan.

Tekst zapisan u Poslanici Efescima 6,11-17. navodi delove duhovnog oklopa bez kojih ne možemo da preživimo. Sve to moramo obući, inače ćemo doživeti propast. Ne smemo dozvoliti da se, uljuljkani u lažnu sigurnost, previše opustimo. Opuštanje je jedno od sotonskih lukavstava. (2. Korinćanima 2,11)

Neki su potpuno izgubili nadu. Lovci su videli brod koji im je ulio nadu, ali brod nije video njih. Kad je nestao sa vidika, mnogi su prestali da se nadaju, legli na led i ubrzo umrli.

Okolnosti kojima smo okruženi mogu nas silno razočarati i navesti da ovako razmišljamo: „Čemu sve to?” Čuo sam da ljudi govore: „Veoma sam umoran!” Zašto? Da li postoje neke spoljne sile koje su uzrok tome? Ako govorimo o duhovnom zamoru, moramo naglasiti da spoljni uticaji ne mogu uništiti našu nadu i usrdnost. Oni nam ne mogu oduzeti Božju ljubav niti nas odvojiti od Njegovog dela i Njegovog naroda. Jedino mi lično to možemo učiniti.

Suštinske potrebe za preživljavanje

Pomisao na mučne napore radi zadobijanja pobede, može nas obeshrabriti ukoliko nemamo pravu perspektivu i unutrašnju snagu. Tu snagu obezbeđuje Sveti Duh. On nam daje neophodnu izdržljivost bez koje ne bismo mogli da opstanemo.

Moramo svagda imati na umu da je Bog spreman da nam pomogne. Mi nismo tragično usamljeni poput onih ljudi na ledu. Mi imamo pomoć i zaštitu u duhovnim bitkama, koje oni nisu imali u svojoj borbi za fizičko preživljavanje.

„Ne znaš li? nisi li čuo da Bog večni Gospod, koji je stvorio krajeve zemaljske, ne sustaje niti se utruđuje? razumu njegovu nema mere. On daje snagu umornome, i nejakome umnožava krepost. Deca se more i sustaju, i mladići padaju; ali koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu, podižu se na krilima kao orlovi, trče i ne sustaju, hode i ne more se.” (Isaija 40,28-31)

Bog nastavlja da nas uverava:

„… Neću te ostaviti, niti ću od tebe odstupiti.” (Jevrejima 13,5)

Molitva za snagu i zaštitu ima suštinski značaj. Ponekad nas opterećuju stresovi prilikom savlađivanja prepreka. Ne smemo zaboraviti da sotona umnogome izaziva te stresne prilike i zato se moli Bogu:

„Izbavi nas od zloga.” (Matej 6,13)

Od Boga moramo, takođe, tražiti pomoć da nam pokaže u kom pravcu i kako treba da napredujemo u svom duhovnom životu.

Moramo da budemo spremni da služimo jedan drugome. Setite se kako su neki između spomenutih lovaca preuzeli vođstvo i nastojali da druge podstaknu na hodanje, da organizuju trke i pevanje duhovnih pesama. Ti ljudi verovatno su prošli kroz sve pomenute muke samo zato što su ostali aktivni i neumorni. Iako toga možda nisu ni bili svesni, primenjivali su onaj osnovni princip:

„Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima.” (Matej 7,12)

Pomaganje drugima za nas može postati način života ako želimo da duhovno preživimo.

„Dužni smo dakle mi jaki slabosti slabih nositi.” (Rimljanima 15,1)

Dakle, zapitajte se šta možete učiniti, i služite svojim bližnjima na svaki mogući način. Molitva, zajedništvo, telefonski pozivi, slanje jednostavnih dopisnica, pisama ili e-mail poruka – sve su to mogućnosti koje možemo činiti služeći ostalim ljudima.

Moramo videti sebe kao ljude koji su se opredelili za ovakav način života i stalno idu napred! Jedno je shvatati da moramo uvek ići napred i ne odustajati, ali je nešto sasvim drugo neprestano rasti i pobeđivati – koliko god je to potrebno da bismo ostali na stazi. Mi moramo završiti trku koja je pred nama. Moramo trčati do kraja svog života, bez obzira koliko to traje – i ma koliko to bilo teško i mučno!

Lovci u ledenoj pustinji imali su neodoljivu želju da prilegnu i prepuste se snu – da se opuste i odustanu od ogromnog napora da nastave dalje. To stanje moguće je predstaviti grupom reči – umorili su se.

Ovo bi u duhovnom smislu moglo i nama da se dogodi, a to ne smemo dopustiti! Tekst zapisan u Poslanici Galatima 6,9. sadrži sledeću opomenu:

„A dobro činiti da vam se ne dosadi; jer ćemo u svoje vreme požnjeti ako se ne umorimo.”

Jedna stara poslovica glasi: „Saznaćete kakav je ko čovek po tome koliko je potrebno da ga obeshrabrite.”

Možemo preživeti

Iako u ovom trenutku možda prolazimo kroz različite bitke, svi smo u istoj borbi, svi smo suočeni sa istim neprijateljem. Svako od nas sa poverenjem može se osloniti na stihove kao što je onaj zapisan u 1. Korinćanima 10,13:

„Drugo iskušenje ne dođe na vas osim čovečijega; ali je veran Bog koji vas neće pustiti da se iskušate većma nego što možete, nego će učiniti s iskušenjem i kraj, da možete podneti.”

Od prvobitno 134 čoveka sa Njufaundlenda, njih 78 umrlo je na ledenim santama. Nisu uspeli da prežive. Mi imamo obećanje da se to nama, u duhovnom pogledu, nikada ne mora dogoditi. Mi ćemo sigurno preživeti. Za to će se postarati sam Bog ako Ga poslušamo i imamo poverenja u Njega.

Razmišljajmo o poukama koje možemo izvući iz iskustva ovih lovaca na foke i strašnog iskušenja kroz koje su prošli. Ukoliko budemo shvatili i primenili navedena načela, oni će nam pomoći da zaista izdržimo do kraja.

Bil Batler
………………..
Photo by Les Anderson on Unsplash