Mi živimo u vremenu kada se u hrišćanskoj crkvi globalno dešavaju promjene ogromnih razmera koje se mogu porediti s reformacijom u vrijeme Lutera. Prva reformacija je otkrila biblijski princip »sveštentva svih vjernika« ali ga nikada nije u potpunosti razvila. Kada je Luter davao eksplozivne izjave poput ove: »Svaki koji je kršten može za sebe tvrditi da je već posvećen kao sveštenik, biskup ili papa«1 ili »Neka svi, zato, koji znaju za sebe da su hrišćani, imaju sigurnost i neka to primjene na sebe, da smo svi sveštenici i da nema razlike medju nama«a, bio je naglašen samo jedan aspekt sveštenstva svih vjernika. Ovaj aspekt, s kojim smo svi dobro upoznati, naglašava činjenicu da svaki vernik ima direktan pristup Bogu, kroz Isusa Hrista. Prva reformacija nas je oslobodila ljudskih posrednika i uzdigla Isusa Hrista kao jedinog posrednika između Boga i ljudi. Institucija sveštenstva koje nas predstavlja pred Bogom više nije potrebna. Novi Zavet nas uči da smo svi sveštenici pred Bogom. I tu je prva reformacija stala. Nova reformacija naglašava drugi aspekt sveštenstva svih vernika, koji je toliko moćan da može dovesti do revolucije u crkvi. Svaki vernik nije samo sveštenik pred Bogom, već je i sveštenik pred ljudima, predstavljajući Boga svetu. Nova reformacija zahteva radikalnu transformaciju u shvatanju identiteta i uluge vernika. Svaki vernik je kanal kroz kojeg Bog nosi život izgubljenom svetu. Kroz novu reformaciju,

Od svega je bio slobodan, svestan i spreman da pozove i tebe i mene, i povede nas u slobodu. Da nas razbudi. Da udahnemo vazduh novog jutra. Da sunce gledamo slobodni, da živimo u novom danu kao ljudi… da budemo ljudi.

Bog poručuje svojoj crkvi da je vreme da njena služba pređe u ruke vernika, a temelj ovoj službi vernika je biblijsko učenje o duhovnim darovima. Nasuprot biblijskom učenju o crkvi kao telu, današnja crkva više liči na stadion gde nekolicina profesionalaca trči do iznemoglosti, a ogromna većina sedi u gledalištu i aplaudira ili zviždi. Većina vernika danas su potpuno neaktivni. Oni smatraju da je dovoljno što jedanput sedmično odu u crkvu i da je pastor plaćen da radi. Oni se zaista ponašaju kao na stadionu. Platili su svoju kartu i očekuju dobru predstavu. Ako pastor, koji inače nosi sav teret crkve, nije spremio dobru propovjed, oni počinju da zvižde, da kritikuju i da viču »Za šta te plaćamo?« Verujem da je najveća tragedija modernog hrisćanstva u tome što ogromna većina vernika nije uključena u rad crkve. Galupova istraživanja u američkim crkvama pokazuju da u prosječnoj crkvi 10% ljudi obavlja 90% posla.3 To znači da su 90% ljudi samo obični posmatrači. Jedno drugo istraživanje pokazalo je proporcionalnu povezanost uključenosti vernika u službu i rasta crkve. Prema ovom istraživanju, crkve u kojima je manje od 27% vernika uključeno u službu, jesu crkve koje stagniraju. Crkve sa 28 – 54 % uključenosti vernika imaju »status quo«, a crkve u kojima je najmanje 55 % vernika uključeno u rad su rastuće crkve.4 Bog poziva gledaoce u publici da izađu na teren i da se uključe u igru. U ovoj utakmici između dobra i zla, Bogu je potreban svaki igrač. U toj Božjoj utakmici pastor više nije glavni igrač već trener koji priprema vernike za igru i pomaže im da pronađu idealnu poziciju u timu u skladu sa duhovnim darovima koje imaju. Šta su u stvari duhovni darovi? To su posebne sposobnosti koje Sveti duh daje verniku, osposobljavajući ga da efikasno i s radošću pomogne crkvi u ostvarivanju Božje misije na zemlji. To je Božji poziv individualnom verniku tela, kojim ga odvaja za posebnu službu dajući mu sposobnost da je uspešno obavi. Tri novozavetna teksta koja se bave pitanjem duhovnih darova su Rimljanima 12, 1. Korinćanima 12. i Efescima 4. Ovi tekstovi nude nam listu od 20 duhovnih darova ali ne postoji nijedna indicija da je ova lista konačna. Bog je svojoj crkvi dao širok spektar darova koji je mnogo veći od 20 opisanih u Novom zavjetu. Prema ovim tekstovima, svaki vernik je primio makar jedan duhovni dar i svi darovi su podjednako važni da bi telo moglo ostvariti svoju misiju. Ali misija nije jedini razlog zbog kojeg nam Bog daje duhovne darove. Korištenje duhovnih darova pomaže nam da ostanemo u dobrom duhovnom zdravlju. U ratu, najveći moral i osećanje povezanosti mogu da se naći među vojnicima na prvim linijama. Oni nemaju vremena da se svađaju i gunđaju. Deset kilometara nazad, vojnici u pozadini gundjaju i žale se na hranu, higijenu i uslove života, iako su oni mnogo bolji od onih u prvim linijama. Hrišćani koji gunđaju su obično oni koji nisu uključeni u službu.

Kako da otkrijem svoj duhovni dar?
Otkrivanje duhovnog dara veoma je važno jer nas ništa ne može toliko frustrirati i obeshrabriti kao nastojanje da obavljamo službu za koju nismo dobili dar. Proces otkrivanja duhovnih darova nikad se ne završava. Isusova priča o talentima govori nam da će oni koji iskoriste svoje darove dobiti nove. Darove koje danas nemamo možda ćemo dobiti za pet godina. Proces otkrivanja darova ima nekoliko etapa:

Molitva
Pošto su to duhovni darovi, oni se otkrivaju u duhovnom procesu. Neophodno je da se stalno i usrdno
molimo da nam Bog otkrije svoju volju i da nam kaže koje je naše mesto u službi crkve i Njegovoj misiji na zemlji.

Ispitaj mogućnosti
Upoznaj se s darovima koji su spomenuti u Bibliji. Iako biblijske liste darova nisu kompletne, one mogu da budu dobar početak. Pregledaj sve liste a onda se zapitaj da li je neki dar privukao tvoju pažnju.Veoma korisni mogu da budu i testovi duhovnih darova. Iako na njih ne treba gledati kao na završnu reč, ovi testovi obično ukažu na 3-4 dara s kojima treba prvo da počnemo eksperimentisati.

Eksperimenti sa darovima
Svoj duhovni dar otkrićeš na isti način kao što si otkrio i svoje prirodne talente. Ti nikad ne bi otkrio da imaš dar za košarku, da nisi probao da igraš. Ti nikad ne bi znao da imaš dar pisanja poezije, da nisi pokušao da pišeš. Isprobaj se u različitim službama i vrlo brzo ćeš ustanoviti koje darove imaš a koje ne. Ako tvoj rad prati osećanje zadovoljstva i unutrašnje ispunjenosti, onda je to prilično dobar znak da ti je Bog dao dar za tu službu. Ukoliko je ovo osećanje zadovoljstva praćeno i dobrim rezultatima, onda nema nikave sumnje da radiš posao za koji si od Boga nadaren.

Očekuj potvrdu od drugih hrišćana
Ukoliko smatraš da imaš određeni duhovni dar i pokušavaš da ga koristiš ali niko drugi u tvojoj crkvi ne prepoznaje taj dar kod tebe – verovatnoća je da nemaš taj dar.

Koraci koje crkva treba da preduzme
Većina protestantskih crkava organizovana je po sistemu da odbor za naimenovanje bira vernike koji će obavljati određeni posao u crkvi. Ovaj odbor počinje s radom imajući pred sobom listu službi koje treba popuniti. Pošto se često dešava da vernici dobijaju poslove za koje nemaju dara, mnogi odbijaju bilo kakvu službu u crkvi stvarajući problem odboru koji se beskrajno sastaje da bi popunio listu službi. Obično se dešava da 10-20 % vernika obavlja 90% službi. Ako nam je evanđeoska služba vernika na srcu, prva promena koju je neophodno napraviti tiče se odbora za naimenovanje. Umesto da počne svoj rad s listom službi, odbor bi trebalo da započne svoj posao od liste vernika. Sa svakim vernikom trebalo bi obaviti razgovor, sagledavajući njegove duhovne darove i želje, kao i potrebe crkve. Na ovaj način odbor za naimenovanje prolazi kroz celu listu vernika, određujući svakom verniku mesto u skladu s njegovim duhovnim darovima. U ovakvom pristupu, vernici radosno prihvataju zaduženja jer su ona u skladu s njihovim željama i sposobnostima. Možda će se neko pitati: »Šta ako svaki vernik dobije službu u skladu sa svojim darovima, a neke službe i dalje ostanu nepopunjene. Šta ako niko nema dara za određenu službu?« Takve službe treba ukinuti jer da su zaista neophodne Bog bi crkvu obdario duhovnim darovima za te službe. Neke crkve koje su prihvatile ovaj pristup, otpisale su većinu uobičajenih službi, zadržavajući samo četiri: starešinu, prvog đakona, blagajnika i domaćina molitvenog doma. Svi ostali vernici bili su uključeni u različite evanđeoske službe.5 Mnogi smatraju Majkla Džordana (Michael Jordan) najboljim košarkašem svih vremena. Godine, 1984. postao je član Čikago Bulsa (Chicago Bulls) i već prve sezone postao je zvezda NBA lige. U svojoj prvoj sezoni, Džordan je predvodio Bulse u broju postignutih poena – 28, skokovima – 6,5, asistencijama – 5,9 i oduzetim loptama – 2,4. Proglašen je najboljim novajlijom godine i igrao na čuvenoj ol-star (all-star) utakmici, ali su Čikago Bulsi ispali u prvoj rundi plej-ofa (play-off). Godine, 1985. Džordan je u plej-ofu postizao u proseku 43, 7 poena a na jednoj utakmici je postigao rekord po broju poena, neverovatnih 63. Ali, i te godine Bulsi su ispali. Priča o spektakularnim Džordanovim igrama i razočaravajućim rezultatima tima ponavljala se sledećih pet sezona. On je zadivljavao navijače i ostale igrače, ali su Bulsi doživljavali neuspeh za neuspehom. Ali, 1990 godine dogodilo se nešto što je promenilo istoriju. Dag Kolins (Doug Collins), dotadašnji trener Čikago Bulsa bio je smenjen i na njegovo mesto bio je postavljen Fil Džekson (Phil Jackson). Umesto da se oslanja na Džordana kao na svoje jedino oružje, Džekson je razvijao talenat drugih igrača. Razvio je strategiju »trougaonog napada« u kojoj je svaki igrač bio važan, a ne samo Džordan. Sledećih nekoliko sezona, Džordanova statistika je bila slabija, ali je učinak ostalih igrača bio daleko veći. Kao rezultat toga, Bulsi su osvojili šest šampionskih titula i postali jedan od najboljih timova koji je ikada postojao. Veliki izazovi zahtevaju veliki timski rad, a ne postoji veći izazov od onog koji je Bog dao svojoj crkvi. Jedini način da uspemo jeste da svako od nas svojim darovima i talentima učini tim boljim. »Postoji jako malo stvari koje sami možemo da uradimo i jako malo stvari koje kao tim ne možemo da uradimo.« Vreme je da crkva postane tim. Vreme je za novu reformaciju.

1 Martin Luther, «An Appeal to the Ruling Class,” citirano u Lewis W. Spitz, The Protestant Reformation (Englewood Cliffs, N. J.:Prentice-Hall, 1996), 54.
2 Martin Luther, «The Babylonian Captivity of the Church”, Works of Martin Luther (Philadelphia: Westminster, 1943), 282-83. 3 Rick Warren, The Purpose Driven Church (Grand Rapids: Zondervan, 1995), 365-6. 4 Garry L. McIntosh, Biblical Church Growth (Grand Rapids: Baker Books, 2003), 112. 5 Za više o ovoj temi vidi: Rasel Beril: Revolucija u Crkvi (Beograd: Preporod, 1997), 92-103.

mr Božidar Mihajlović
………………………………………….
Photo by Samuel Zeller on Unsplash

Promocija misionskog sajta u pripremi: tajnebiblije.com