Ono što se dogodilo na Pedesetnicu (Dela 2) ne treba da ostane samo jedna strana iz istorije. Snažno izlivanje Duha svetoga na Pedesetnicu, koje je kao posledicu imalo neverovatne rezultate, može i danas da se ponovi. Vremena i običaji su se promenili, ali Bog koji je radio preko Duha svetoga u Jerusalimu isti je Bog i danas. Mada je izlivanje Svetog duha bilo vezan za dati momenat, rezultati koji su istaknuti u Delima 2, 4247. mogu da se iskuse u crkvi i danas.

Apostolska crkva iskusila je silu izlivanja Svetog duha, a rezultati su bili izvanredni.

Sila ispravne nauke
»I ostaše jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hleba, i u molitvama.« Crkva ispunjena Svetim duhom ne sledi neko ljudsko učenje ili tradiciju, već ozbiljno uzima Reč Božju, držeći se večnih istina. Kada se crkva ne oslanja na Bibliju, lako može da upadne u legalizam. Tada neki vernici počinju da rade protiv crkve kritikujući je i optužujući. Drugi mogu da budu poneti vizijama, snovima, ili nekim novim učenjima i tumačenjima. Elen Vajt je pisala:»Nije neoboriv dokaz da je neko hrišćanin ako ispoljava duhovnu ushićenost u određenim situacijama. Svetost nije zanesenost.« Neko je rekao:» Buđenje bez apostolske doktrine ljudsko je uzburkavanje, to je vatra bez toplote, pucanj bez metka, grmljavina bez kiše, drvo bez korena i roda i beskoristan napor.«

Duboko zajedništvo
Crkva koja je ispunjena Duhom svetim zna da to podrazumeva da budu jednodušni, ujedinjeni u mišljenju u Duhu svetome. U takvim crkvama prestaju prepirke, razmirice i nesloge nestaju, vernici su spremni da praštaju i leče rane, kao i poremećene međusobne odnose. U takvoj
crkvi nema mesta za podele. Silom Svetog duha, zidovi se ruše. Kada se »Stače dobro ulje na glavu« (Psalam 133, 2), braća žive u zajednici.

Istrajnost u molitvi
Učenici su ostali u gornjoj sobi deset dana moleći se i razgovarajući s Bogom. I nakon izlivanja Svetog duha nastavili su da se mole. Kroz celu knjigu Dela apostolska vidimo da je crkva uvek na molitvi. Sve svoje probleme rana crkva rešavala je molitvom. Vernici su se oslanjali na svoju zajednicu s Bogom. Molili su se kad su izabrali Matiju (Dela 1, 23. 24), kad su birali đakone (Dela 6, 1-7), kad su tražili silu Duha svetoga (Dela 1, 14; 2, 1; 4, 31; 8, 15), kad su se starali za bolesne (Dela 9, 40; 28, 8), kad su bili gonjeni (Dela 12, 112). Neko je rekao: »Kad se Ilija molio, vatra je sišla s neba, kad se molio apostol Pavle, vrata tamnice su se otvorila, kad se apostolska crkva molila, zemlja se tresla, kad se Isus molio, mrtvi su ustajali, a kad se mi molimo, ljudi umiru.« Koliko ima praznih molitava, beživotnih i bezbojnih. Treba da učimo kako da se molimo poput ljudi i žena iz Biblije.

Strah Gospodnji
»I uđe strah u svaku dušu«. Mi živimo u svetu kad se Božjim stvarima rugaju, kad su predmet šale. Božje ime se uzima uzalud. Nažalost, mnogi vernici se više ne boje Boga, mnogi se igraju s Bogom. Mi ne poštujemo Boga i taj nedostatak poštovanja vidljiv je čak i u stilu muzike koju sviramo u crkvi. Odevanje nekih koji ispovedaju veru ne odaje nikakvo poštovanje i treba ga se stideti. Nedostatak straha mnoge navodi da nakon subotnjeg bogosluženja odlaze u restorane. Danas je među članovima crkve preljuba i blud skoro normalna pojava. Probuđenje je neophodno crkvi Gospodnjoj, probuđenje koje će doneti svetost. »Mir imajte i svetinju sa svima; bez ovoga niko neće videti Gospoda.« (Jev. 12, 14)

Prisutnost izuzetnog
»I uđe strah u svaku dušu; jer apostoli činiše mnoga čudesa i znake u Jerusalimu.« (Dela 2, 43) Kroz cela Dela apostolska zabeležena su čuda koja su apostoli činili: Petar i Jovan leče hromog pred Krasnim vratima (Dela 3), Filip čini čudo u Samariji (Dela 8), Petar u Jopi (Dela 9), a Pavle na Malti (Dela 28).
Ono što se dogodilo na Pedesetnicu (Dela 2) ne treba da ostane samo jedna strana iz istorije. Snažno izlivanje Duha svetoga na Pedesetnicu, koje je kao posledicu imalo neverovatne rezultate, može i danas da se ponovi. Vremena i običaji su se promenili, ali Bog koji je radio preko Duha svetoga u Jerusalimu isti je Bog i danas. Mada je izlivanje Svetog duha bilo vezano od zabeleženih primera. Znaci i čudesa nisu zaboravljena. I današnja crkva može da ih čini. Elen Vajt je prorokovala: »Sluge Božje lica ozarenih svetim posvećenjem žuriće od mesta do mesta da objave vest s neba. Hiljade glasova po celoj Zemlji objavljivaće opomenu. Događaće se čuda, bolesni će ozdravljati, a znaci i velika čuda pratiće vernike« (Velika borba, str. 591). Ako danas nismo svedoci mnogih znaka i čudesa to je, verovatno zato što nismo uključeni u objavljivanje evanđelja ili zato što ne verujemo Božju silu.

Pomoć onima koji su u nevolji
»A svi koji verovaše bijahu zajedno i imahu sve zajedno. I tečevinu i imanje prodavahu svima kao što ko trebaše.« (Dela 2, 44. 45) Apostolska crkva daje nam izuzetan primer ljubavi na delu. Ljubav na delu toliko je bila zaživela u apostolskoj crkvi da nam se u Selima 4, 34. kaže da »nijedan među njima ne beše siromašan«. Svaki vernik brinuo se o tome da pomogne onome kome je to bilo potrebno, da nahrani gladne, da obuče gole, da izgradi kuće za beskućnike. Prisustvo Svetog duha od apostolske crkve učinio je brižnu crkvu. Varnava daje dobar primer. Biblija o njemu govori da »imadijaše njivu i prodavši je donese novce i metnu apostolima pred noge« (Dela 4, 37). Crkva puna Duha svetoga brine o onima kojima je potrebno i pomaže im.

Svakodnevno u crkvi
»I svaki dan bijahu jednako u crkvi, i lomljahu hleb po kućama, i primahu hranu s radosti i u prostoti srca.« Bogosluženje u crkvi, oživljeno Duhom svetim, postaje radost i uliva snagu u prisutnosti Gospoda. Vernici se ne žale na umor ili zamor. Ne gledaju na sat. Dolaze u crkvu ranije. Crkvom se ori pesma. Grešnici su privučeni i obraćaju se. Odlazak u crkvu je radost (Psalam 122,1).

Radost i prostota srca
Crkva ispunjena Duhom svetim je crkva koja je ispunjena i radošću. Radost je dar duha (Gal. 5, 25). Oduševljava činjenica da apostoli tu radost nisu izgubili ni kada su bili gonjeni i zatvarani u tamnice (Dela 5, 40-42; 16, 22-25; 13, 52). Verovatno je radost ovih prvih učenika bila prelazna, jer ništa iz njihovih srca nije moglo da izbriše radost u Gospodu. Oni su shvatili da je »radost u Gospodu njihova snaga.«

Slavite Gospoda
»Hvaleći Boga i imajući milost u sviju ljudi.« (Dela 2, 47) Hvala je rezultat prisutnosti Duha svetoga, jer On podstiče na hvalu. Radost i zahvalnost odlike su crkve koja je ispunjena Duhom. Gdegod je hvala, nema mesta negodovanju i prigovorima. Crkva koju vodi i kojom upravlja Duh sveti nije mesto za zabavu, u njoj ne treba povlađivati ukusima i željama, već hvaliti Boga. Svrha hvaljenja nije da se pokažu talenti ili da se neko lično istakne, već da se hvali i veliča slavni Bog, Vladar svemira.

Milost prema onima koji nisu obraćeni
Način na koji su vernici živeli probudio je znatiželju među ljudima koji su kod njih videli nešto drugačije. Među vernicima je bilo ljubavi. Živeli su u slozi. Nisu bili legalisti. Nisu bili rezervisani, hladni ili nezainteresovani. Bili su ljubazni i srećni. Bili su kao Božji miomiris. Život članova crkve ostavio je veliki utisak na zajednicu u kojoj su živeli. Oni koji nisu bili vernici bili su privučeni dobrim primerom i načinom života vernika. Nije svet promenio crkvu, već je crkva promenila svet svojim svedočanstvom. Koliko nam je danas potrebno takvo svedočanstvo!

Brojčani rad
»A gospod svakoga dana umnožavaše društvo onih koji se spasavahu.« (Dela 2, 47) Životno svedočanstvo dovodi do rasta crkve. Svedočanstvo koje je davala prva crkva nije bilo samo na rečima, već i na delu. Crkva je bila dobro nahranjena Duhom i donosila je rodove. Kad god ima napretka u kvalitetu, Bog daje napredak i u kvantitetu. Knjiga Dela apostolska daje nam impresivnu sliku rasta apostolske crkve. Prva grupa uključivala je 120 ljudi (Dela 1, 15). Uskoro je kršteno još 3 000 ljudi u jednom danu (Dela 2, 41), a potom je broj porastao na 5 000. Potom se mnoštvo pridružilo crkvi (Dela 5, 14), a kasnije je broj učenika bio udvostručen (Dela 6, 17). Kako se delo širilo izvan Jerusalima, kroz Judeju, Galileju i Samariju (Dela 9, 13), proširilo se i na celi svet (Dela 16,5). Crkva ispunjena Svetim duhom posvećena je Božjoj reči i Njegovoj misiji. To je crkva koja privlači mnoštvo Hristu. Apostolska crkva iskusila je silu izlivanja Svetog duha, a rezultati su bili izvanredni. I današnja crkva može da iskusi istu silu i računa na iste rezultate. Bog apostolske crkve isti je Bog i crkve poslednjeg vremena.

Erico Tadeu Havier
…………………………………..
Fotografija: Gustavo Quepón on Unsplash