Moja ćerka Amber mnogo liči na mene. Zaista. Ali ne brinite ako vam je žao devojčice jer se pokazalo da je ženska verzija mog DNK, u kombinaciji s onim koji ima moja žena, zaista lepa. Kada je jednom Amber putovala sa mnom u inostranstvo, pogranična službenica upitala ju je pomalo sumnjičavo: „U kakvom si srodstvu s ovim čovekom?” Amber se unervozila i rekla: „Pa, on je moj tata.” Službenica je rekla nešto kao da izgledam previše mlado da bih joj bio otac, na čemu sam joj se, naravno, zahvalio. Ali ona baš nije poverovala u našu priču. I zato smo, bez ikakvog dogovora, Amber i ja okrenuli profile službenici i rekli joj da nas dobro pogleda, naročito naše identične noseve. Ona je na to rekla: „Da, definitivno ste u srodstvu”, i mahnula rukom da prođemo.

Izvinjavao sam se Amber tokom godina zbog njene izričite sličnosti sa mnom, ali je izgledalo da joj to nimalo ne smeta. Jednom prilikom sam u njenoj spavaćoj sobi primetio moju fotografiju na kojoj imam oko 12 godina. Sličnost je bila zapanjujuća. Zato sam je pitao: „Hej, Amber, da li te opterećuje to što toliko ličiš na tatu?” Nikad neću zaboraviti njeno devojačko kikotanje i odgovor koji mi je dala: „Ne, tata. Ja baš volim što ličim na tebe.” Au! Ako ste majka ili otac, morate znati kako je slatko čuti te jednostavne reči! Ali… pitam se koliko ljudi ima taj osećaj prema Bogu? Razmislite o tome: Biblija stalno govori da je Bog naš Otac — naš tata, naš tatica. Čak nas je i Isus naučio da se molimo: „Oče naš koji si na nebesima […]”(Matej 6,9). Sve je to lepo i krasno, ali se postavlja ozbiljno pitanje, zar ne? Da li je Bog u koga verujem onakav otac na koga bih voleo da ličim? Razmislite malo. Da li je slika Boga koju nosite u srcu ona koja vas privlači ili vas odbija? U vašoj mašti, u vašem sistemu verovanja, je li Bog lep? Ne govorim o Njegovom fizičkom izgledu, govorim o Njegovom karakteru — načinu na koji misli i oseća i ponaša se. Da li želite da budete kao On? Ili vas predstava Boga emocionalno odbija? Ja mislim da je to najvažnije pitanje koje možemo postaviti o Bogu jer je činjenica da je naš svet ispunjen popularnim slikama Boga koje ljude gone ili u religiozno ropstvo ili u besni ateizam — da služe Bogu iz straha ili da mrze i samu pomisao na Boga. Suprotno onome što mnogi religiozni ljudi možda misle, ateizam nije najgora stvar na svetu. To je loša religija, a loše hrišćanstvo je na samom vrhu liste. Ono je toliko loše da ga Biblija naziva „Vavilon veliki, mati bludnicama” (Otkrivenje 17,5). Jake reči! Biblija zatim upozorava ljude na lažnu veru i poziva ljude da beže od nje. Razlog je sasvim očigledan. Kada oni koji tvrde da Boga poznaju najbolje govore đavolske stvari o Njemu, neizbežne su krive predstave Božjeg karaktera. Taj problem je tako ozbiljan da su istoričali kazali da je ateizam crkveno kopile, koje je stiglo na naš svet kao intelektualna i emocionalna reakcija na ružno predstavljanje Boga od strane crkve. Dozvolite da predožim drugu mogućnost: možda je jedan i jedini Bog toliko lep da bih se zaljubio u Njega kad bih znao kakav je On zapravo! Jovan u svom Otkrivenju govori da je Vavilon pao i navodi reči anđela: „Iziđite iz nje, narode moj” (Otkrivenje 18,2—4). Drugim rečima, bežite od svake lažne slike Boga u naručje jednog i jedinog istinskog Boga, koji je do krajnosti lep. Tako mi je drago da moja ćerka Amber nema ništa protiv toga da liči na mene — na kraju krajeva, ona tu nije ni imala drugog izbora. Međutim, kad je reč o Bogu, svako od nas može da bira. I zato sam stvarno srećan što je On onakva vrsta oca na koga bih želeo da ličim.

Taj Gibson
………………………
Photo by Maarten Deckers on Unsplash