Zato je hrišćanska vera više od samog verovanja. Izveštaj o Isusu je stvar »poznavanja« činjenica i uverenosti. Jevanđelje po Jovanu sto devet puta koristi oblike glagola »poznati«, više nego sva tri sinoptička Jevanđelja zajedno. U Jovanovom jevanđelju Isus poznaje Oca, kao i svoje stado (Jovan 10,15.27). Isus želi da Njegovi učenici poznaju Njega i Oca (Jovan 10,38; 17,3). U tom Jevanđelju različiti ljudi poznaju Isusa u posebnom smislu: Nikodim Ga poznaje kao Učitelja poslanog od Boga; Samarjani Ga poznaju kao Hrista; Marta zna da će Mu Bog dati sve što zatraži (Jovan 3,2; 4,42; 11,22). Isus u svojoj prvosvešteničkoj molitvi želi da Ga celi svet upozna i zna da Ga je Bog poslao; takvo saznanje je večni život (Jovan 17,3). Pisac Jevanđelja, nesumnjivo voljeni učenik Jovan, bio je potpuno siguran u svoj izveštaj: »I onaj što vide posvedoči … i on zna da istinu govori da vi verujete.« (Jovan 19,35) Na kraju svog Jevanđelja zapisao je: »Ovo je onaj učenik koji svedoči za ovo, koji i napisa ovo: i znamo da je svedočanstvo njegovo istinito.« (Jovan 21,24) Mi koji nismo videli, još uvek možemo znati i verovati; u stvari Isus je izrekao blagoslov nad onima koji budu verovali, iako nisu videli (Jovan 20,29).
Izveštaj o Isusovom rođenju, životu, smrti i vaskrsenju je siguran temelj za veru koja nas oslobađa (Jovan 8,32.36). Isus na koga nas upućuje ova vera, koji nas još uvek poziva da verujemo, pojavljuje se kao istorijski Isus bez koga je takva vera tek nešto više od pobožne želje.
………………………………………
Izvod iz knjige: „Neuporedivi Isus“, Bryan W. Ball and Willian G. Johnsson
(Knjigu možete poručiti kod http://preporod.rs/)
Photo by DDP on Unsplash