U staroj Grčkoj Sokrat je bio poznat po tome što je veoma visoko cijenio znanje. Jednog dana poznati filozof je sreo poznanika koji mu je rekao:

– Znaš li šta sam upravo čuo o tvom prijatelju?

– Samo trenutak – zaustavio ga je Sokrat. – Prije nego što mi bilo šta kažeš, želio bih da napraviš kratak test. Ime mu je „Test tri sita“

– „Test tri sita“?

– Tako je – nastavi Sokrat. – Prije nego što mi budeš govorio o mom prijatelju, možda bi bilo dobro da razmisliš o tome šta mi želiš reći i propustiš svoje riječi kroz posebna sita. Zato se i zove „Test tri sita“.

– Prvo sito je sito istine. Jesi li sasvim siguran da je to što želiš da mi ispričaš istina?

– Ne – odgovori čovjek, u stvari, upravo sam čuo i…

– U redu – reče Sokrat. – Dakle, ne znaš za sigurno da li je to istina ili nije. Probajmo s drugim sitom. Sitom dobrote. Želiš li da mi ispričaš nešto dobro o mom prijatelju?

– Ne, upravo suprotno…

– Znači tako – nastavi Sokrat, želiš da mi ispričaš nešto loše o njemu, ali ne znaš da li je to istina. No, još uvijek možeš napraviti test, na raspolaganju ti je još jedno sito. Sito upotrebljivosti. Da li će mi koristiti to što bi želio da mi ispričaš o mom prijatelju?

– U stvari, ne…

– Dakle – zaključio je Sokrat, ukoliko želiš da mi ispričaš nešto za šta ne znaš da li je istinito, nije dobro niti korisno, zašto bi uopšte morao išta da mi ispričaš?

Moramo se čuvati da otrov koji proizvodi naš vlastiti jezik ne ubije nas same.

Koristimo Sokratova 3 sita, kada govorimo o drugima.
………………………..
Prenešeno sa: adventisti.me