Bilo koja navika koja vašeg supružnika čini nesrećnim preti ljubavi i sigurnosti vaše veze. Jedno jedino delo može se tolerisati; ali kada se nepromišljena dela ponavljaju i postanu predvidiva, množi se opasnost za vezu.

Vilard F. Herli u svojoj knjizi Razbijači ljubavi stvorio je izraz »banka ljubavi« da bi opisao kako se ljubavna osećanja stvaraju i uništavaju. Svako iskustvo koje imamo sa svojim bračnim drugom utiče na balans koji imamo u svojoj banci ljubavi. Tokom svakog dana ili ulažemo ili skidamo sa računa. Kada stvari dobro teku i kada smo puni ljubavi, nežnosti, podrške i razumevanja prema našem partneru, stotine kredita lete u naš emotivni bankovni račun (EBR) i stvaraju osećanje da je naš partner voljen i prihvaćen takav kakav jeste. Kada stvari idu loše, povlače se ogromne količine kredita sa EBR. Povremeno račun može biti ozbiljno ispražnjen i tada veza upada u ozbiljan deficit. Ako negativna osećanja nastave da dominiraju, par može čak mrzeti jedno drugo – svako delo, pa čak i ono nedužno ili nesvesno biva tumačeno kao neosećajno ili zlonamerno.

Hajde da pogledamo neke od najdestruktivnijih navika koje povlače kredite sa naših EBR. Ako se one često ponavljaju, mogu zapretiti i samoj ozbiljnosti bračnog zaveta.

Destruktivna navika broj 1: Zvocanje
Jedan od najčešćih razbijača ljubavi koji koriste žene, iako ni muškarci nisu izuzetak, jeste zvocanje. Rečnik definiše zvocanje kao »mučenje uz stalni pronalazak krivice ili žaljenje«. Mudri car Solomun je rekao: »Neprestano kapanje kad je velik dažd, žena svadljiva, jedno su; ko je ustavlja, ustavlja vetar, i ona se odaje kao mirisavo ulje u desnici.« (Priče 27,15, 16)

Jedan zapaženi psiholog detaljno je ispitao na hiljade brakova i otkrio da je zvocanje najveća krivica žena. I ostala poznata istraživanja to potvrđuju: zvocanje se nalazi na vrhu ženskih mana.

Tipični spisak zvocanja od strane ženskog pola može biti sličan sledećem: On nikada ništa ne popravlja oko kuće, nikada me nigde ne vodi, neće da ustane ujutro, gleda televiziju do kasno u noć, ustaje suviše kasno, neće da ide u crkvu, nerazumno troši novac, rasipa više nego što imamo, neće da razgovara sa mnom, ne razume moja osećanja, ne obraća pažnju na decu, zaboravlja rođendane i godišnjice, nije dovoljno kod kuće, nikada ne kaže nijednu lepu reč ukoliko ne želi seks, drzak je prema meni, suviše je tih, ostavlja podignutu dasku na WC šolji, nikada ne skuplja svoju odeću, koristi loš jezik, ima loše ponašanje za stolom, vozi kao manijak, stalno priča iste viceve, previše se hvali, psuje pred decom, neće da vežba, previše jede, provodi previše vremena u fudbalu, ne plaća račune na vreme, stalno menja TV kanale, suviše je dominantan ili pasivan ili neodlučan. Gde, o gde je savršeni čovek?

Žene često misle da je zvocanje ili davanje saveta izraz ljubavi. Muškarci ne misle tako. Žena mora naučiti da postoji nepisano pravilo po kojem muškarci funkcionišu: čovek nudi savet drugom čoveku samo ako ga on traži. Iz poštovanja prema njemu, muškarac će svom najboljem prijatelju dozvoliti da sam rešava svoje probleme, ukoliko sam ne zatraži pomoć.

Jedna žena se naljutila na svog muža zbog nekog od prethodno navedenih razloga. Njen muž vređao ju je nemarno kroz svoje ponašanje i ličnost. Na primer, neposredno pre nego što bi pošao na spavanje, uvek je pitao: »Jesi li zaključala zadnja vrata?« Ona bi uvek potvrdno odgovorila: »Da, dragi. Upravo zam zaključala zadnja vrata.« Onda bi njen muž otišao do vrata da proveri da su stvarno zaključana. Postoje samo dva načina na koje ova žena može protumačiti ponašanje svog muža. Ili on misli da ga ona vara da je zaključala vrata, ili misli da nema dovoljno pamćenja da se seti da li je zaključala ili nije. Obe alternative su je razbesnele. Ovaj scenario simbolisao je na desetine drugih izvora sukoba među njima.

Onda jedne noći dok je muž pošao da proveri da li su vrata zaključana neposredno nakon što mu je rekla da jesu, Gospod joj je progovorio. »Pogledaj dobro svog muža«, rekao joj je Gospod.

»Kako to misliš, Gospode«, pitala je.
»Pa«, odgovorio je Gospod, »načinio sam tvog čoveka tako da proverava vrata. On je čovek koji se bavi detaljima. Zato je tako dobar računovođa. On može ispitati spisak cifara i odmah pronaći grešku koju drugi nisu videli. Dao sam mu tu sposobnost da bi mogao rešavati procedure sa računima. Da, načinio sam da tvoj muž proverava vrata, i želim da ga prihvatiš kao takvog.«

Gospod mi nije baš tako direktno progovorio, iako bih često želela da je to učinio da bi me ranije probudio, ali bilo je skoro isto tako dramatično. On mi je progovorio kroz knjigu. Da li vam Gospod šalje poruke? Hoćete li slušati? Da li ste spremni da načinite odgovarajuće promene da biste postali osoba koja više prihvata?

Destruktivna navika broj 2: Izlivi ljutnje
Izlivi ljutnje su tek nešto više nego pokušaji da kaznimo svoje partnere zato što su uradili nešto što nam se ne sviđa. U ljutitom bljesku pokušavamo da »naučimo« drugu osobu lekciji govoreći nešto što će je povrediti. Svako od nas ima svoj privatni arsenal oružja koje izvlačimo kada nam je potrebno. Oni mogu dobiti oblik vikanja, podsmevanja, kritike ili sarkastičnog nadevanja imena. Neki parovi pribegavaju vulgarnim rečima, udaranjem, bacanjem stvari, udaranjem nogom ili čupanjem kose. Svako od nas ima sposobnost da povredi svog bračnog druga dublje nego bilo ko drugi. Naši bračni drugovi su veoma osetljivi na našu ljutnju.

Možda mislite da je ljutnja odgovarajuća, jer je ono što je vaš bračni drug uradio izazvalo vaš bes. Iako je ljutnja ponekad opravdana, u većini slučajeva ona je ružna i obično izaziva još više problema. Čak iako ljutnja reši trenutni problem, ona će često izazvati više problema nego što rešava. Što ste ljući, što više izbacujete ružne stvari prilikom izliva gneva, to je razorniji uticaj na vezu. Ne samo što izlivi ljutnje povređuju bračnog druga kome su upućeni, već obično prave potpuno nerazumnog čoveka od ljutog bračnog druga.

Muškarci su obično skloniji izlivima besa nego žene. Žene mogu manje tolerisati, jer su emotivnije i osećajnije. Ne samo što se žene uopšte mnogo lakše vređaju ljutitim rečima, već im je potrebno duže vreme da se oporave. Upamtite: Kada god se u braku pojavljuje ljutnja, ona to čini na račun romantične ljubavi.

Postoje načini za nadgledanje izliva ljutnje. Jednostavna veština komunikacije, može preporoditi brak koji je izmučen ljutnjom. Ako izlivi ljutnje igraju čak i malu ulogu u vašem braku, oni se moraju eliminisati ako želite da imate zdravu romantičnu vezu.

Destruktivna navika broj 3: Kritika
Ako želite da se vaš brak završi, kritikujte svog partnera. To je savet bračnih savetnika i stručnjaka svih vrsta, zasnovan na nedavnom istraživanju. Ova istraživanja kažu da su brakovi koji najčešće doživljavaju kraj oni u kojima su sva četiri ponašanja hronična – a kriticizam vodi na spisku. Drugi koji slede su preziranje, napadanje i povlačenje. Psiholog Džon Gotman i drugi cenjeni istraživači u ovom polju otkrili su da su ova četiri ponašanja najjače prognoze za razdvajanje i razvod.

Količina empatije, razumevanja, ljubavi, podrške ili poštovanja ne predviđa ko će uspeti ili ko će se razvesti, već negativna ponašanja koja tokom vremena postaju sve predvidljivija. Prema jednom drugom istraživanju, Hauard Markam, profesor psihologije na Univerzitetu u Denveru ističe da jedno negativno ponašanje briše 20 pozitivnih ljubaznih dela. Sama po sebi ljutnja nije toliko štetna u braku ukoliko se ta ljutnja ne kombinuje sa kritikom, prezirom ili napadanjem.

Stalna kritika ili preziranje od strane bilo kojeg partnera je preduslov za bračnu nesreću i razvod i vodi u začarani krug. Žena kritikuje ili krivi svog muža; muž postaje napadan i ili se povlači iz diskusije ili se brani tako što takođe napada. Rezultat je veoma destruktivna svađa koja se može završiti verbalnom borbom ili fizičkim zlostavljanjem. Ovo vodi do onoga što profesionalci zovu »poplava«, kada su bračni drugovi toliko preplavljeni negativnim osećanjima da je njihov EBR toliko isrpljen da su potrošeni čak i rezervni fondovi. Kada se to dogodi, dalja diskusija je beskorisna i par mora proglasiti tajm-aut dok se malo ne smire. Moguće je da će biti potrebna intervencija treće osobe u pomaganju paru da kontroliše ovaj negativni krug.

Destruktivna navika broj 4: Navike koje nerviraju i dosadna ponašanja
Iz nekog nepoznatog razloga, izgleda da muževi više nerviraju svoje žene nego što žene nerviraju svoje muževe. U jednom šou jedan komičar je rekao: »Žena se uvek uda za čoveka i nada se da će se on promeniti. Čovek se oženi ženom i nada se da se ona nikad neće promeniti.« Ima ovde dosta istine. Čini se kao da žene ulaze u vezu govoreći: »Postoje neke stvari koje mi se ne sviđaju kod njega. Ali kada završim sa njim, nećeš moći da ga prepoznaš.«

Muškarci obično ulaze u vezu govoreći: »Osećam se kao car kad sam sa njom. Ona je divna. Nadam se da se nikada neće promeniti. Želim da se uvek ovako osećam kada sam sa njom.« To osećanje ga gura ka braku. On želi da bude njen heroj u ostatku života. Ali kada se žena jednom usredsredi na slabosti i pokušava da promeni svog muža, ljubav počinje da umire.

Bez obzira da li ova tendencija dolazi od muža ili žene, ona ima negativan uticaj na brak. Nastaje povlačenje sa EBR bračnog para. Ako su sve rezerve potrošene, neće biti ničega što se može potrošiti.

Jedna žena bila je iznervirana zbog nekih oblika ponašanja njenog muža – njegovo loše držanje, navike prilikom jela, ton glasa i izbor odeće. Nijedno od ovih ponašanja nije bilo namerno ili da bi je nerviralo, i ništa nije bilo zlonamerno. Sve je to bio nedužni deo njegove ličnosti. Druga žena sa drugačijom ličnošću možda ni najmanje ne bi bila iznervirana ovim ponašanjem i bila bi oduševljena da ima ovog čoveka za muža.

Ohrabrila sam ovu ženu da pokaže više prihvatanja; takođe sam predložila mužu da malo dotera svoje ponašanje koje tako nervira njegovu suprugu. Umesto da sarađuje, on je počeo da me ubeđuje da bi trebalo da može da radi šta god želi. Ako se to njegovoj ženi ne sviđa, neka »poljubi i ostavi«. Potrebno je da ona ima više prihvatanja, bunio se. Kada nas nervira nečije ponašanje, smatramo da su oni dosadni, sebični i neosetljivi. Ali kada naše ponašanje nervira nekog drugog, insistiramo da imamo pravo da se tako ponašamo i da ta druga osoba treba da nas prihvati. To se zove dupli standard.

Džordž i Džin imali su drugačiji problem. Ono što je toliko nerviralo Džin nije bilo Džordžovo ponašanje, već njegove aktivnosti. Dok su se zabavljali, on je uvek birao njihove aktivnosti. Ili bi se ona uključila u aktivnost po njegovom izboru ili bi on išao bez nje. Tokom ranih godina njihovog braka on je igrao tenis sa svojim prijateljima, prisustvovao sportskim događajima, ili gledao sport na televiziji. Iako je Džin pokušavala da uživa u sportskim događajima zajedno sa njim, postala je umorna od njih. Dok je on ponedeljkom uveče išao na fudbal, ona je gledala nešto drugo na TV-u. Tokom bejzbol utakmica zapisivala je svaki udarac i grešku na listu papira tek da bi se zabavljala. Džordž je znao da ona ne voli njegove aktivnosti, ali je i dalje nastavio da ih upražnjava. Iako nije namerno pokušavao da je povredi, on je to učinio na trošak njihove veze.

Zainteresovanost za sportske događaje nije pogrešna, ali kada nervira partnera, treba razmisliti o ceni. Džordž se prepirao da je to Džinin problem što ne voli sport. U stvari, bio je to njihov problem. Bilo je potrebno da Džordž prihvati odgovornost zbog načina na koji njegovo ponašanje utiče na njegovu ženu. Bilo mu je potrebno određeno vreme da bi shvatio kako ljubav funkcioniše. U početku je uložio dovoljno depozita u njihov EMR da bi se Džin osećala voljeno i zadovoljno. Ali njegovo stalno povlačenje sa računa, bez obzira na njene proteste, istanjilo je rezerve. Njihov račun bio je na nuli. Kada je razumeo povezanost između svog ponašanja i njenih osećanja i kako to utiče na njegovu ljubav prema njoj, složio se da prati najmanje jednu aktivnost u kojoj će oboje uživati i smanji svoju uključenost u druge sportove.

Neki bračni savetnici savetuju da par nikada ne treba da planira aktivnost koja nema oduševljenu podršku partnera. To važi za oba partnera. Oduševljena podrška ne znači moljenje ili navaljivanje na partnera zbog pecanja ili krstarenja sve dok partner ne može više da izdrži i popusti. To nije »oduševljena podrška«.

Navike koje nerviraju i dosadna ponašanja utiču na brak na isti način kao i druga negativna ponašanja – ogromno povlačenje sa EBR. To važi za oba pola. Svi mi čeznemo za prihvatanjem u ogromnim dozama. Ali posebno je bolno kada žena pokušava da promeni svog muža zato što to podriva njegovu osnovnu potrebu za prihvatanjem, divljenjem i odobravanjem. Nemoguće mu je da ispuni ove svoje tri osnovne potrebe ako žena pokušava da ga promeni.

Nekim ženama je veoma teško da ovo shvate. U nekim slučajevima čini se kao da ženu nagoni neka nevidljiva sila da istakne nedostatke svog muža ili promeni neki oblik njegovog ponašanja. Prirodna reakcija kod žena je da žele promenu u svojim vezama i teže ka poboljšanju. Čak iako je veza prilično dobra, često će žena videti načine na koje misli da može biti još bolja – samo kad bi njen partner uradio to i to. Bez obzira na to što ga odano voli i misli da je »divan«, ona i dalje teži da ga promeni.

Kada krene da popravlja svog muža, žena je motivisana ljubavlju. Ali njen partner to ne vidi kao ljubav, već kao odbacivanje i manipulaciju. Glavna muška reakcija na ovaj nedostatak prihvatanja je odbojnost.
………………………………………………………….
Photo from: flickr.com/photos/elcog2010/