Naša čula svakodnevno su izložena novotarijama prehrambene industrije koja nam je omogućila da na brzinu i u svako doba dana nešto prezalogajimo.

Sa polica supermarketa svakodnevno nas mame „grickalice” najrazličitijih ukusa, peciva prelivena najfinijim prelivima, a voćni jogurti tek…
Ekspanzija gojaznosti, naročito među decom, i dijabetesa tipa II ukazuje da se teško i retko odoleva.
Pogledi nam se zamagljuju, slast­ima intenzivnih aroma i ukusa skrojenih u laboratorijama vrs­nih biohemičara, do te mere, da se ne upuštamo u avanturu čitanja sastava proizvoda, čak i u slučaju da imamo vremena i neophodnog znanja.

Izazovi prehrambene industrije
Društvene promene nastale tokom prošlog veka uzrokovale su povećanu potražnju namirnica koje se mogu sačuvati od kvarenja duži period, kao i potražnju polugotovih i gotovih proizvoda. Prehrambena industrija, suočena sa novim izazovima, razvila je savremenu tehnologiju. Nova tehnologija podrazumeva razdvajanje celine (rafinisanje) uz upotrebu velikog broja prehrambenih aditiva, odnosno, prirodnih i sintetičkih hemijskih supstanci u cilju produžavanja trajnosti, „povećanja” prehrambene vrednosti, olakšavanje pripreme i poboljšanja ukusa, boje, mirisa i izgleda proizvoda. Prve zapise o prehrambenim aditivima u današnjem smislu reči, i njihovo zakonsko uređivanje, beleži se početkom 20. veka u SAD-u. Od šezdesetih godina 20. veka, Svetska zdravstvena organizacija uređuje i toksikološki ispituje aditive. Paleta novih aditiva, emulgatora, praškova za pecivo i sredstava za želiranje koji omogućuju stvaranje novih vrsta prehrambenih proizvoda (margarin, sladoled), otkrivena je početkom 20. veka. Aditivi su ponudu namirnica učinili nezavisnom od godišnjeg doba, omogućujući proizvodnju jeftinije hrane i njeno dugoročno skladištenje.

Digestivni sistem pod sve većim pritiskom
Danak koji plaćamo zbog modernih trendova uslovljenih savremenim stilom života, nikako nije zanemarljiv, bar kada je u pitanju digestivni sistem. Ono što jedemo direktno utiče na našu crevnu floru, dobra probava preduslov je dobrog zdravlja, a naučno je dokazano da digestivni sistem ne može efikasno obavljati ovu funkciju bez ravnoteže crevne mikroflore. Nažalost, hrana, kakvu danas najčešće konzumiramo (bogatu šećerom i prerađenim ugljenim hidratima), hrani tzv. loše bakterije u crevima, stvarajući idealno „lepljivu” sredinu za razvoj različitih parazita, gljivica (naročito iz vrste Candida, Streptococci, Staphylocci, Clostridia, Bacteroidi) i nekih aerobnih oportunističkih bakterija, koje proizvode različite toksične materije.

Podela crevne flore
Crevna flora se deli u tri grupe:
Esencijalna ili korisna flora — ona je najvažnija i kod zdrav­ih osoba je najbrojnija. Najvažniji članovi ove grupe su Lactobacter­ia, Bifidobacteria, Propinobacteria, fiziološke vrste E. coIi, Peptost eptococci i Entercocci. Utiče na vrlo važne delove imunog sistema, limfo­idna tkiva u zidu creva, i ima udela u stvaranju velikog broja limfocita i imunoglobulina. Na primer, u ćelijskom zidu Bifidobakterije nalazi se supstanca Muramil Peptid koja aktivira sintezu limfocita, jedne od najvažnijih grupa ćelija imunog sistema.
Oportunističika flora — ovde spadaju velike grupe različitih mikroba čiji se broj i kombinacije mogu dosta razlikovati od osobe do osobe. To su: gljivice, Bactero­idi, Peptococci, Staphylococei, Streptococci, Bacilli, Clostridia, Enterobacteria (Proteus, Clebsielli, Citrobacteria…), Fuzoobacteria, Eubacteria, Catenobacteric i mnogi drugi. Kod zdravih osoba njihov broj je najčešće ograničen i kontrolisan od strane korisne flore, a da nije tako, svaki od ovih mikroba mogao bi izazvati zdravstvene probleme.
Tranzitivna flora — nju čine razni mikrobi koje svakodnevno unosimo kroz hranu i piće (gram-negativni bacili okruženja). U slučaju oštećenja korisne flore ova grupa mikroba može izazivati bol­esti.
Zdrava crevna flora predstavlja temelj našeg zdravlja jer je u stanju da neutrališe nitrite, indole, fenole, ksenobiotike i druge toksične supstance, deaktivira histamine, kelira teške metale. Ćelijski zidovi korisnih bakterija apsorbuju mnoge kancerogene supstance i tako ih deaktiviraju.
Osim nezdrave ishrane, postoje i drugi faktori koji narušavaju zdravlje crevne flore. Neki od njih su: antibiotici, ali i drugi lekovi, dugotrajni stres, izlaganje velikim fizičkim naporima, otrovnim supstancama i jonizujućoj radijaciji. Takođe i različite virusne infekcije i hronična oboljenja mogu ozbiljno poremetiti crevnu floru.

Lekovi i crevna flora
Ako ste od onih koji olako posežu za lekovima, treba da imate u vidu da većina lekova oštećuje crevnu floru, naročito ako se uzimaju duži period. Našoj crevnoj flori, pored antibiotika, škode i oni koji se retko pominju u ovom kontekstu:
lekovi protiv bolova i analgetici — podstiču razvoj hemoltnih grupa bakterija i bakterijske grupe Compylobacter koje mogu izazvati bolest;
steroidi – Prednisolone, Hydrocortisone, Betamethasone, Dexamethasone itd. — suzbijaju imunitet čineći ga ranjivim i sklonim infekcijama;
kontraceptivne pilule — devojke koje ih piju godinama dobijaju abnormalnu crevnu floru, što kas­nije dojenjem prenose i na svoje potomstvo;
lekovi za spavanje, protiv gorušice, euroleptici, holinolitici;
Antbiotici — oni pogubno deluju na korisne bakterije u ljudskom telu. Mogu pretvoriti benigne bakterije i gljivice u patogene i učiniti bakterije otpornim na antibiotike. Oni direktno oštećuju imuni sistem, čineći ga ranjivijim i podložnijim infekcijama. Naročito štetne grupe antibiotika za crevnu floru su:
penicilini — u ovu grupu spadaju Amoxicillin, Ampicillin, Flucloxacillin i svi drugi antibiotici koji se završavaju na -cillin. Oni mogu naškoditi dvema velikim grupama korisnih bakterija, Lactobacilli i Bifidobacteria, i podstaći rast patogene Proteus porodice, Streptococci i Staphylococci. Ova grupa antibiotika omogućuje jednoj bakteriji koja se normalno nalazi samo u debelom crevu da se kreće naviše ka ostalim delovima creva, što izlaže osobu pojavi sindroma iritabilnog creva i drugim digestivnim poremećajima.
tetraciklini — redovno se prepisuje tinejdžerima zbog akni. Tetraciklini imaju posebno štetno dejstvo na zid creva zato što menjaju strukturu proteina u mukoznim membranama, pa zid creva postaje anatomski slabiji i izloženiji invaziji patogenih mikroba. Još jedno štetno dejstvo je i to što imuni sistem napada izmenjene proteine, pa otpočinje autoimuna reakcija. Tetraciklini takođe podstiču razvoj gljivica kao što su Candida, Staphylococci i Clostridia.
aminoglikozidi (Gentamicyn, Kanamyeni), Makrolidi (Erytromycin) i drugi -mycini — štetno deluju na kolonije korisnih bakterija u crevima, na fiziološke E. coli i Enterococci. Dugotrajna terapija ovim lekovima može potpuno eliminisati ove bakterije iz digestivnog sistema i izložiti ga opasnosti od invazije patogenih grupa E. coli i drugih mikroba.
antifungalni antibiotici (Nystatin, Amphotericin, itd.) — dovode to selektivnog podsticanja rasta porodice Proteus I grupe E. coli negativnih na laktozu, što može izazvati ozbiljne bolesti. Kombinacije antibiotika imaju izraženija negativna dejstva na crevnu floru od pojedinačnih lekova. Kada se uzimaju velike doze antibiotika na crevima nastaje dosta praznina koje se potom nastanjuju bakterijama, virusima ili gljivicama koji prvi naiđu. Ključno je da se uzimaju probiotici kako bi se te praznine nastanile korisnim bakterijama.

Zaključak
Ako sve ovo imamo u vidu bilo bi mudro da razvijamo zdravije navike; da lekove koristimo po preporuci lekara i u slučaju nužde, da dobro planiramo kupovinu i da se, umesto nezdravih prehrambenih proizvoda, opredelimo za hranu koja ispunjava sledeće kriterijume:
obezbeđuje neophodnu energiju za funkcionisanje organizma;
snabdeva organizam hranljiv­im sastojcima;
deluje preventivno i lekovito;
zadovoljava čula ukusa, mirisa i vida.
Kada ponovo budete u iskušenju da se prepustitie slastima intenzivnih aroma, setite se da zdravlje u velikoj meri zavisi od malih odluka koje svakodnevno donosite.

Izvor:
dr Nataša Kembel MakBrajd, „Sindrom psihologije i creva”

Pripremila Emeli Dožić